Kanadski film "War Witch", čija su tema deca-vojnici u Africi, proglašen je za najbolji film na njujorškom festivalu Trajbeka, a Rejčel Mvanza (15) koja tumači glavnu ulogu, osvojila je nagradu za najbolju glumicu.
Film je režirao Kim Nguajen iz Montreala, a snimio ga je u Kongu, gde je Rejčel Mvanza svojevremeno živela na ulici.
Ona igra trudnu tinejdžerku čija sudbina biva pogođena revolucijom, a za tu ulogu već je osvojila nagradu Berlinskog filmskog festivala za najbolju žensku ulogu.
Nagradu za najboljeg glumca podelili su Darijel Arečada i Havijer Nunjez Florijan, koji igraju u filmu Lusi Maloj "Una Noche".
Njeno ostvarenje bavi se siromašnim kubanskim tinejdžerima koji odlučuju da pobegnu na Floridu.
Zanimljivo je da se fikcija preselila u stvarnost, jer je Florijan, sa još jednim glumcem iz filma, nestao u Majamiju na putu iz Havane u Njujork, gde se održava Trajbeka. Smatra se da su i jedan i drugi pobegli, kako se ne bi vratili u rodnu Kubu, gde je film snimljen.
"Una Noche" je osvojila i nagradu za najbolju kameru i najbolju fotografiju, a Lusi Maloj je proglašena najboljim pripovedačem medju režiserima debitantima.
Za najbolji dokumentarac proglašen je "The World Before Her", a najbolji dokumentarista je Džeron Van Velzen, autor filma "Wavumba".
Trajbeka će biti završena u nedelju, a ovo je njeno 11. izdanje.
Ostvarenje Gordana Matića, igrano-dokumentarni film Žućko- priča o Radivoju Koraću učestvovaće na međunarodnom filmskom festivalu Zlatni vitez u Moskvi, koji se održava od 22. do 29. maja.
Fim Žućko- priča o Radivoju Koraću na programu festivala Zlatni vitez biće 24. maja.
Ovo ostvarenje govori o prvoj autentičnoj svetskoj košarkaškoj zvezdi sa ovih prostora, o Radivoju Koraću, ali predstavlja i priču o jednom vremenu i bivšoj Jugoslaviji.
Narodna biblioteka Srbije i Ambasada Kube u Beogradu organizuju od 14. do 16. maja festival kubanskog filma na kome će biti prikazano pet ostvarenja.
Festival će u ponedeljak 14. maja otvoriti film "Stranice Maurisijevog dnevnika".
U utorak 15. maja u 17 časova na programu su filmovi Hose Martija "Oko Kanarca" i "Život je zvižduk". Dane kubanskog filma u Beogradu zatvaraju ostvarenja "Kangamba" i "Beni".
Filmovi će biti prikazani u Narodnoj biblioteci Srbije sa titlovima na engleskom ili srpskom jeziku.
Internacionalni festival filmova osoba sa invaliditetom biće svečano otvoren u Domu omladine.
Treće izdanje BOSIFEST-a prikazaće tokom tri dana čak 50 filmova iz celog sveta na temu života i stvaralaštva osoba sa invaliditetom, a otvoriće ga film "Le piano".
Ostvarenje Levona Minazijana iz Francuske je dirljiva filmska priča o trinaestogodišnjoj nemoj devočici Loussiné koja živi sa bakom u "domiku" – montažnoj kućici, pošto je njen rodni grad Leninakan uništen u zemljotresu. Ona je talentovana pijanistkinja kojoj država dodeljuje klavir kako bi se pripremila za važno takmičenje. Ali kada klavir stigne na kućnu adresu biće jasno da je prikolica u kojoj žive baka i unuka premala da u nju stane klavir…
Pod ovogodišnjim sloganom "Ne zovi me posebnim" tokom tri festivalska dana biće prikazano blizu pedeset igranih i dokumentarnih filmova iz Velike Britanije, Francuske, Holandije, Nemačke, Italije, Finske, SAD, Australije, Japana, Afrike, Izraela, kao i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. U takmičarskom i revijalnom programu naći će se neki od najboljih kratkometražnih i dugometražnih filmova čiji su autori osobe sa invaliditetom ili koji se bave položajem, pravima i dostignućima osoba sa invaliditetom. Ulaz za sve projekcije je besplatan.
Selektor je Oleg Novković, filmski reditelj. Odluku o nagradama za najbolji film, režiju i scenario doneće žiri u sastavu: Svetislav Goncić, glumac; Aleksandar Gajšek, novinar i Darjan Mihajlović, reditelj. Kao i prethodnih godina, biće dodeljena i nagrada publike.
Iz godine u godinu BOSIFEST upoznaje širu javnost sa dometima filmskih autora iz Srbije i sveta, ali i doprinosi rušenju ustaljenih predrasuda, prepreka i barijera na koje nailaze osobe sa invaliditetom. Takođe, ova filmska manifestacija ohrabruje domaće autore da prave inovativne filmove koji se tiču osoba sa invaliditetom.
Festival savremenog evropskog filma "Evropa otvoreno" počinje večeras u Domu omladine Beograda, a do 19. maja biće prikazana nagrađivana ostvarenja novije evropske produkcije.
Festival će da otvori poljski film "Iz tame" rediteljke Anješke Holand koji se upravo prikazuje u svim evropskim centrima, a bio je i poljski kandidat za Oskara.
Na programu će biti i danski film "U boljem svetu" Suzan Bir, nagrađen Oskarom 2010, "Koriolan" Rejfa Fajnsa, "Krvoproliće" Romana Polanskog i dokumentarni film "Tata pravi seksi filmove" Jordana Todorova, u bugarsko-nemačkoj produkciji, o počecima erotike na filmu.
Publika će imati priliku da pogleda i ostvarenje "Mali Jerusalim" Karin Albou (Francuska, 2005), koji na upečatljiv način prikazuje zabranjenu ljubav Jevrejke i mladog Arapina, zatim potresnu dramu "Povratak u Hansalu" Husa Gutjereza koja govori o teškoj situaciji ilegalnih emigranata danas i najgledaniji slovački film u poslednjuih 10 godina - "Kuća" Zuzane Liove o nesavršenom muškarcu koji sanja o savršenoj porodici.
Tu su i rumunsko ostvarenje "Ostala je tišina" Naee Karanfila, "Beli dlanovi" koji je režirao mađarski reditelj Sabolč Hajdu i nova komedija proslavljenog libansko - švedskog reditelja Josefa Faresa "Otac". Od dokumentaraca na repertoaru su i "Misterije Lisabona - šta turisti treba da vide" Hosea Foneske E Koste (Portugal, 2011), "Bela džigerica na salonski način" Martona Szirmaia (Mađarska, 2006) i "To je ritam!" Tomasa Grubea i Enrika Sančeza Lanša (Nemačka, 2004).
U okviru festivala biće održana i promocija zbornika "Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija 2", koji je rezulat rada nastavnika i saradnika Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu na projektu "Umetnost i mediji u funkciji evropskih integracija", realizovanog od 2005. do 2010. godine.
Festival organizuju Delegacija Evropske unije u Srbiji, EU Info centar i Dom omladine Beograda, a ulaz na sve projekcije je besplatan.
Nikol Kidmen, Bred Pit, Zak Efron, Kristen Stjuart, Kajli Minog i Marion Kotijar prošetaće crvenim tepihom i popeti se uz čuvene stepenice ispod portreta "najplatinastije" plavuše na svetu Merilin Monro, čija je fotografija izabrana za zvanični plakat festivala
KAN - Međunarodni filmski festival u Kanu otvoriće danas po 65. put svoja vrata, a publika će, osim 91 ostvarenja iz tridesetak zemalja, moći da uživa i u velikom broju zvezda.
Nikol Kidmen, Bred Pit, Zak Efron, dve trenutno najveće tinejdžerske zvezde, Robert Patinson i Kristen Stjuart, Kajli Minog i Marion Kotijar, koja će se prvi put takmičiti sa filmom "De Rouille et d'os" (Rđa i kosti) Žaka Odijara, prošetaće crvenim tepihom i popeti se uz čuvene stepenice ispod portreta "najplatinastije" plavuše na svetu, Merilin Monro, čija je fotografija izabrana za zvanični plakat festivala.
"Kan je još uvek mesto na koje obavezno treba doći ukoliko se bavite filmom, taj duh i dalje opstaje", konstatovao je direktor festivala Tjeri Fremo koji je odgovoran za zvaničnu selekciju u okviru koje će biti prikazano ukupno 60 filmova, od kojih će se 22 nadmetati za glavnu nagradu - "Zlatnu palmu".
Inventivan i inovativan, ozbiljan i divlji, Kanski festival teži da udovolji zahtevima eklektizma, raznolikosti, univerzalnosti.
Fremo obećava šokove i novine koje će "zavesti" predsednika žirija, italijanskog reditelja Nanija Moretija, dobitnika "Zlatne palme" 2001. sa filmom "Soba mog sina".
Na ovogodišnjem festivalu primetno je prisustvo latinoameričke kinematografije, dok je iz Azije ima osetno manje ostvarenja. Ljubitelji filma s posebnim nestrpljenjem očekuju da vide "Na putu" (On the Road), adaptaciju romana Džeka Keruaka u režiji Brazilca Valtera Saleša sa Kristen Stjuart, Vigom Mortensenom i Kirsten Danst u glavnim ulogama.
Festival će 16. maja otvoriti drama Vesa Andersona "Moonrise Kingdom", sa Brusom Vilisom, Tildom Svinton i Harvi Kajtelom, a 27. maja će ga zatvoriti poslednji film nedavno preminulog Kloda Milera "Tereza Deskejru" sa Odri Totu.
Kan dočekuje i nekoliko bivših dobitnika "Zlatne palme". Nemac Mihael Haneke će se predstaviti filmom "Ljubav" u kojem glavne uloge tumače Izabel Iper i Žan-Luj Trentinjan, Britanac Ken Louč će prikazati "The Angel's Share", a Rumun Kristijan Mungiju "Beyond the Hills".
U takmičarskom programu je i Dejvid Kronenberg sa "Kosmopolisom", a od domaćih reditelja pored Odijara, tu su još Leos Karaks sa "Holy Motors" i Alen Rene sa filmom "Još niste sve videli", svojevrsni kinematografaski testament 90-godišnjeg sineaste.
Od holivudskih ostvarenja, publika u Kanu će moći da vidi treći deo animiranog "Madagaskara", film Filipa Kaufmana "Hemingvej i Gelhorn" i novo ostvarenje Bernarda Bertolučija "Ja i ti".
U tradiciji je Kanskog festivala da na Kroazeti bude prisutan i dah dešavanja koja su potresla svet, pa će tako ove godine biti prikazan film o egipatskoj revoluciji "Posle bitke" Jusrija Nasralaha, dva ostvarenja o terorizmu koji dolaze iz Maroka i Alžira kao i film "Proga" senegalskog reditelja Muse Turea koji govori o emigraciji.
Od poznatih ličnosti, na festivalu će se pojaviti i Šon Pen, ali ne da bi predstavio film, već da bi prikupio sredstva za svoju fondaciju koja pomaže stanovnicima Haitija nakon razornog zemljotresa u januaru 2010. Uspeh Kanskog festivala krije se u "znalačkom doziranju mediteranskih ukusa, šljokica, umetnosti i biznisa", kaže predsednik festivala Žil Žakob koji ima običaj da svake večeri dočekuje goste na vrhu stepenica.
"Umetnici osećaju da su voljeni. Mogu slobodno da ispoljavaju svoju hirovitost, svoje emocije, jer ništa nije lepše od umetnosti kada to funkcioniše", naveo je Žakob koji je snimio film posvećen najvećim trenutcima Kana - "Jedan poseban dan" (Une Journee particuliere), koji će biti prikazan 20. maja pre gala večere i vatrometa.
Koen se na konferenciji za novinare pojavio sa dve žene u vojnim uniformama, a zatim na kamili odšetao do Kroazete
KAN - Međunarodni filmski festival u Kanu otvoren je danas novinarskom projekcijom gorko-slatke komedije "Kraljevstvo izlazećeg meseca" (Moonrise Kingdom) Amerikanca Vesa Andersona, a glavni glumci filma - Brus Vilis, Edvard Norton, a moguće i Bil Marej trebalo bi da se zajedno sa rediteljem pojave večeras na crvenom tepihu.
Prvi dan ove 11-dnevne kinematografske ekstravagance obeležio je i teatralni nastup britanskog komičara Saše Barona Koena, čiji je trenutni alter-ego, general Aladin, došao u čuveno francusko letovalište da bi promovisao svoj novi film "Diktator", urnebesnu komediju inspirisanu životom bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina.
Koen je jutros održao konferenciju za štampu ispred svog hotela, pojavivši se sa dve žene u vojnim uniformama, a zatim je na kamili odšetao do Kroazete.
Dok je lagano jahao ulicom, "diktatora" su saletali brojni fotoreporteri koji su zakrčili saobraćaj i privukli pažnju policije. Nakon kratke šetnje Koen se vratio u hotel, ali upućeni kažu da treba očekivati da se "diktator" kasnije ponovo pojavi na kamili.
Ovakav ispad, iako jedinstven, nije neobičan za Kan gde se slične stvari često događaju kako bi se skrenula pažnja medija na neki film.
Kanski festival će trajati do 27. maja, a među filmovima koja se najviše očekuju su ostvarenja Valtera Saleša, Dejvida Kronenberga i Mikaela Hanekea.
Kanski skandali: Gola pored pijanog Roberta Mičama
Glumac odmah pozvan da se vrati u SAD gde udruženja za zaštitu morala nisu prestajala da se zgražavaju
KAN - Sve je naravno počelo sa "nepodopštinom" jedne starlete. Godine 1954, Kanski festival je još imao provincijski duh - reditelji i glumci su intervjue davali u kafićima, odlazili peške na projekcije i slikali se u prirodnom okruženju, na plaži ili na hotelskim balkonima.
Te godine, francuska glumica Simon Silva, koja je prethodno malo popila, odlučila je da skine gornji deo kupaćeg kostima i da se sa rukama na grudima slika pored tadašnje velike holivudske zvezde Roberta Mičama, koji je i sam bio pijan.
Fotografija je obišla svet. Nastao je ogroman skandal. Mičam je odmah pozvan da se vrati u SAD gde udruženja za zaštitu morala nisu prestajala da se zgražavaju.
Za svega nekoliko dana, ceo svet je čuo za Kroazetu, to novo mesto razvrata na Azurnoj obali. Zvezde i fotografi će od tada redovno dolaziti u Kan čija je legedna započela skandalom.
Nakon starleta, štafetu, kada je reč o skandalima, preuzeće bioskopske sale u kojima će se ponekad voditi prave bitke. Godine 1960, gledaoci će zbog "Avanture" Mikelanđela Antonionija napasti filmsku ekipu, obasipajući je uvredama i gađajući je trulim paradajzom.
Iste godine, "Sladak život" drugog velikog italijanskog majstora Federika Felinija izazvaće žustre polemike i bes katoličke crke koja preti da će izopštiti vernike koji budu išli da gledaju bujno poprsje Anite Ekberg. To je bila verovatno najbolja moguća reklama za film koji će osvojiti Zlatnu palmu.
U maju 1968, Fransoa Trifo i Žan-Lik Godar podižu ogromnu prašinu kada, popevši se na binu, spuštaju zavesu u znak solidarnosti sa radnicima u štrajku. Festival će te godine po prvi put u svojoj istoriji završiti fijaskom.
Sedamdesete godine će biti godine svakojakih ekcesa i izliva strasti. Dva ostvarenja će 1973. izazvati bujicu zvižduka i uvreda: "Majka i kurva" Žana Estaša i "Veliko ždranje" Marka Fererija. Estaša će nakon projekcije glumci morati da zaštite od besne mase, a Fereri će slati poljupce novinarima i publici, šokiranim njegovim "gnusnim" filmom.
Slična situacija dogodila se i 1987. kada je Moris Pjala osvojio Zlatnu palmu sa filmom "Pod suncem sotone". Kontroverzni reditelj je publici koja mu je zviždala pokazao pesnicu i uzviknuo "Ako me ne volite, znajte da ne volim ni ja vas!" A to je bila prilično suzdržana reakcija u poređenju sa ispadom Kventina Tarantina koji je, sedam godina kasnije, pokazao srednji prst delu publike koji se bunio što mu je dodeljena Zlatna palma za "Petparačke priče".
U Kanskoj areni svi su udarci dozvoljeni, a festival se na kraju navikne na svakojake ispade koji čine nerazdvojni deo njegove legende kao u slučaju projekcije filma "Sudar" Dejvida Kronenberga ili "Antihrist" Larsa fon Trira kada je nasilje u pojedinim scenama isteralo pola publike iz bioskopa. "Dobra polemika omogućuje nekom filmu da se izdvoji iz gomile", kaže francuski novinar Fransoa-Pjer Pelinar Lamber. "Kada imate 22 dugometražna filma u takmičarskom delu, plus tridesetak drugih koji se paralelno prikazuju, dobro medijsko usijanje može da ima pozitivan ishod i osigurati međunarodnu prodaju. Premda je danas teško izazvati skandal, budući da je film srušio sve tabue", komentarisao je on.
U glumačkom taboru bilo je tek sporadičnih ispada besa, možda s toga što su zvezde izložene stalnim stresom tokom trajanja festivala, neprekidno saletane buljukom reportera koji ih prate u stopu. Svaki i najmanji nekontrolisani gest s njihove strane može da izazove sablazan.
U ulozi skandaloznih ljubavnika, Džoni Dep i Kejt Mos primećeni su jedne godine tokom 90-ih u Eden Roku, najprestižnijem hotelu u Kanu. Holivudski srcolomac je tada imao reputaciju "uništitelja" soba, a britanski top model da uznemirava goste svojim bučnim noćnim uzdasima. Oboje su vrlo brzo zamoljeni da spakuju kofere i napuste hotel.
Za filmske zvezde šetnja crvenim tepihom ume ponekad da bude posebno stresno iskustvo. Poslednja koja je izazvala "senzaciju" u Kanu je francuska glumica Sofi Marso. Njoj je u jednom trenutku skliznula naramenica na haljini i jedna dojka je sevnula pred fotoreporterima. Iako je munjevito reagovala, fotografija s njenom "nezgodom" obišla je svet.
Skandal majstora bilo je čak i među članovima žirija. Godine 1979, francuska književnica Fransoaz Sagan, koja je predsedavala žirijem, otkrila je ono što je trebalo da ostane tajna: da je na nju vršen pritisak da nagrada ode filmu "Apokalipsa danas" Frensisa Forda Kopole. Usledio je hladan odgovor organizatora koji su odbili da plate njene troškove koji su bili astronomski za ono vreme - 15.000 franaka, od kojih 2.500 samo za telefon.
Među najlepšim incidentima koji su obeležili čuveni filmski festival omiljeni kod muškaraca je razgolićivanje Sofi Marso
Filmski festival u Kanu počeo je danas svečanom ceremonijom i defileom poznatih glumaca, režisera i producenata. Osim po vrhunskim filmskim ostvarenjima, ovaj prestižni skup obilovao je i brojnim skandalima. Telegraf vam otkriva neke od najlepših skandala.
Godine 1954, Kanski festival je još imao provincijski duh – reditelji i glumci su intervjue davali u kafićima, odlazili peške na projekcije i slikali se u prirodnom okruženju, na plaži ili na hotelskim balkonima.
Te godine, francuska glumica Simon Silva, koja je prethodno malo popila, odlučila je da skine gornji deo kupaćeg kostima i da se sa rukama na grudima slika pored tadašnje velike holivudske zvezde Roberta Mičama, koji je i sam bio u alkoholisanom stanju.
Fotografija je obišla svet. Nastao je ogroman skandal. Mičam je odmah pozvan da se vrati u SAD gde udruženja za zaštitu morala nisu prestajala da se zgražavaju. Za svega nekoliko dana, ceo svet je čuo za Kroazetu, to novo mesto razvrata na Azurnoj obali. Zvezde i fotografi će od tada redovno dolaziti u Kan čija je legedna započela skandalom.
Nakon starleta, štafetu, kada je reč o skandalima, preuzeće bioskopske sale u kojima će se ponekad voditi prave bitke. Godine 1960, gledaoci će zbog “Avanture” Mikelanđela Antonionija napasti filmsku ekipu, obasipajući je uvredama i gađajući je trulim paradajzom. Iste godine, “Sladak život” drugog velikog italijanskog majstora Federika Felinija izazvaće žustre polemike i bes katoličke crkve koja preti da će izopštiti vernike koji budu išli da gledaju bujno poprsje Anite Ekberg.
To je bila verovatno najbolja moguća reklama za film koji će osvojiti Zlatnu palmu.
U maju 1968, Fransoa Trifo i Žan-Lik Godar podižu ogromnu prašinu kada, popevši se na binu, spuštaju zavesu u znak solidarnosti sa radnicima u štrajku. Festival će te godine po prvi put u svojoj istoriji završiti fijaskom.
Sedamdesete godine će biti godine svakojakih ekscesa i izliva strasti. Dva ostvarenja će 1973. izazvati bujicu zvižduka i uvreda: “Majka i kurva” Žana Estaša i “Veliko ždranje” Marka Fererija.
Estaša će, nakon projekcije, glumci morati da zaštite od besne mase, a Fereri će slati poljupce novinarima i publici šokiranoj njegovim “gnusnim” filmom.
U Kanskoj areni svi su udarci dozvoljeni, a festival se na kraju navikne na svakojake ispade koji čine nerazdvojni deo njegove legende kao u slučaju projekcije filma “Sudar” Dejvida Kronenberga ili “Antihrist” Larsa fon Trira kada je nasilje u pojedinim scenama isteralo pola publike iz bioskopa.
“Dobra polemika omogućuje nekom filmu da se izdvoji iz gomile”, kaže francuski novinar Fransoa-Pjer Pelinar Lamber.
Za filmske zvezde šetnja crvenim tepihom ume ponekad da bude posebno stresno iskustvo. Poslednja koja je izazvala “senzaciju” u Kanu je francuska glumica Sofi Marso. Njoj je u jednom trenutku skliznula naramenica na haljini i jedna dojka je sevnula pred fotoreporterima. Iako je munjevito reagovala, fotografija s njenom “nezgodom” obišla je svet.
U ulozi skandaloznih ljubavnika, Džoni Dep i Kejt Mos primećeni su jedne godine tokom 90-ih u Eden Roku, najprestižnijem hotelu u Kanu. Holivudski srcolomac je tada imao reputaciju “uništitelja” soba, a britanski top model važila je za onu koja uznemirava goste svojim bučnim noćnim uzdasima. Oboje su vrlo brzo zamoljeni da spakuju kofere i napuste hotel.
петак, 18. мај 2012, 13:27 -> 17:19 Документарци у Кану
Овогодишњи Кански фестивал биће упамћен по документарцима о великанима светске кинематографије - Вудију Алену и Роману Поланском, који су привукли велику пажњу публике.
Документарци посвећени Вудију Алену и Роману Поланском, приказани су на Канском фестивалу, где су привукли велику пажњу.
Публика у Кану могла је да види два документарца о двојици „претплаћених" на Фестивал, од којих један ове године неће доћи на Кроазету, док ће се други појавити само да би представио обновљену верзију свог филма Теса, снимљеног пре 35 година, са Настасјом Кински у насловној улози. „Теса“ филм Романа Поланског из 1979. године
У документарцу који му је посвећен и којим је обухваћена готово цела његова каријера, Вуди Ален говори о својим почецима, о стидљивости и треми које га још „спопадају", али и о „великом филму који му већ деценијама измиче".
Показује писаћу машину марке „олимпија" коју је купио давних дана и на којој још пише сценарије.
„Најбоље је док пишете, јер је тада све могуће, али вас реалност сустигне на снимању", поверава 76-годишњи редитељ филмова Ени Хол и Менхетн, његова два ремек-дела овенчана Оскаром.
Полански дочекује гледаоце у свом дому у швајцарском граду Гштату. Славни 78-годишњи редитељ одговара на питања дугогодишњег пријатеља, продуцента Ендрјуа Браунсберга.
Говори о трагичним искуствима у свом животу, о детињству проведеном у јеврејском гету у Кракову, депортацији родитеља у концентрациони логор, стравичном убиству његове младе супруге Шерон Тејт која је била у другом стању, али и о оптужбама за силовање малолетнице 1977. године због којих је 2009. у истој тој вили у Швајцарској провео неколико месеци у кућном притвору, страхујући да ће бити изручен америчким властима. Режисер Роман Полански
Први документарац је, свакако, забавнији, мада се ни за други, који приказује један живот испреплетен „трагедијама и тријумфима", не може рећи да изазива само тугу, јер Полански евоцира и неке тренутке чисте среће као што је дан када је на небу изнад Пољске угледао савезничке авионе или дан када се поново срео с оцем.
Двојица синеаста говоре и о својим љубавима и породицама. У Аленовом случају то, заправо, чине његове бивше партнерке, попут Дајане Китон која каже: „Прво што сам приметила јесте колико је низак, а затим његов шарм. Рекла сам себи: 'О, мој Боже!'".
RTS
_________________ *Zivot se ne meri brojem udisaja,vec trenucima koji ti oduzimaju dah*
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 99 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
