|
| Autoru |
Poruka |
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Drvengrad je moj poklon unuku Janku
Čuveni reditelj Emir Kusturica i dalje je nem na nemile uspomene prognanstva iz rodnog Sarajeva, ali je zato trogodišnjem unuku Janku i budućim pokolenjima sagradio novo ognjište, etno utvrđenje na Mokroj gori
Proslavljeni reditelj Emir Kusturica, nadaleko poznati autor klasika evropske kinematografije, gradić Drvengrad na Mokroj gori darovao je svom trogodišnjem unuku Janku. Pedesettrogodišnji umetnik ističe da najmlađi Kusturica odrasta u okruženju miljama udaljenom od pravila koja važe u svetu išaranom kapitalističkim bojama. Srećan je što simpatični mališan, kao i njegov otac Stribor, Emirov sin, ima priliku da uz igru uživa u lepoti renesansnih trgova. Slavni Sarajlija je ponosan što je želju za individualnom autonomijom zajedno sa suprugom Majom, direktorkom producentske kuće Rasta International, preneo i na svoje potomke. Upravo u Drvengradu, carstvu malog Janka, od 14. do 21. januara biće održan prvi međunarodni filmski festival Kustendorf Film Festival, otvoriće ga čuveni reditelj Nikita Mihalkov, a Emir Kusturica se potpisuje kao domaćin, osnivač, programski selektor i direktor festivala.
- Janko nema samo kuću, ima ceo grad, znači nema šale - smeje se reditelj. - To je mesto koje u svakom pogledu, kada čovek u njega zakorači, emituje neku magnetnu snagu. Ta zemlja isijava, što je najlepši deo te priče. Moja vezanost za prirodu je, zapravo, dominantna. Jednostavno, u gradovima ne mogu da živim.
Bez obzira na svoj status, Kusturica svom unuku svesno daje primer osobe koja odbija nametnuta pravila novog svetskog poretka. U Drvengradu, gde se pravi pet vrsta voćnih sokova, sa etiketama na kojima su Tito, Draža, Če, Kastro i Kusta, nema mesta za brendirane proizvode i moderne detalje.
- Sve što sam radio bilo je izvan onoga što je ovde prepoznatljivo kao šminka, utoliko se nikada do kraja nisam ni uklopio u sistem, u kojem su jedni druge fascinirali bogatstvom ili nekom posebnom robnom markom. To potiče iz genetske informacije, što je moja prednost - objašnjava Emir, koji uživa isto poštovanje u Kanu, kao i selima oko Mokre gore.
Živopisni vidokrug oko Šargana u proteklih deset godina postao je turistički biser Srbije, u kome je Kusta izgradio novo porodično ognjište. Važno mu je da sada njegov unuk ima kuću, jer je on sa svog praga ceo život bio progonjen.
- Problem sa nama je bio što smo napravili kuću na putu - slikovito opisuje Kusturica. - Na tom drumu stoji kuća, koju sruši svaki tenk koji tuda prođe. To je problem svih Srba uopšte. To što se meni dešavalo u Sarajevu, ili nekom ovde i u Zagrebu, prava je mizerija. O tome imam mišljenje kao čovek koji je nakon deset godina izašao iz logora, pa ne želi da kaže nijednu reč. Jedino je kod Andrića sve pothranjeno u svoj svojoj snazi. A odgovori na pitanja koja nam naši potomci o tome budu postavljali... Eto, nadam se da će Janko biti dovoljno pametan da to i ne pita.
Budući da se očigledno gnuša sredine gde vladaju ustaljene norme, sasvim je jasno otkud Emirova potreba za bekstvom u prirodu.
- Ono što sam spoznao u životu, od Spinoze naovamo, jeste taj neki panteizam, koji je najprivlačniji upravo po tome što se iz prirode izvlače svi najznačajniji zaključci o životu ili viđenju sveta. To je ono što je bilo dominantno u meni - zadovoljan je Kusturica što je svoje fantazije pretvorio u realnost.
Izvor: Story broj 117, 18. decembar 2007. Story _________________ 
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
BIOGRAFIJA Emir Kusturica
Rođen je u porodici Murata Kusturice (novinara zaposlenog u sekretarijatu informisanja SR BiH) i Senke Numankadić (sekretar suda). Odrastao je kao jedino dete u porodici sekularnih Bošnjaka u blizini Sarajeva, u naselju Gorica. Njegov studentski film, „Gernika“ snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima. Tokom studija režirao je i dva kratka filma: „Jedan deo istine“ i „Jesen“.Po završetku studija 1978. godine Kusturica se vraća u Jugoslaviju gde započinje profesionalnu karijeru na Televiziji Sarajevo. Njegov prvi film „Nevjeste dolaze“ bio je zabranjen zbog „eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima“.Sa narednim televizijskim filmom "Bife Titanik", zasnovanom na priči Ive Andrića, osvojio je nagradu za režiju na nacionalnom Televizijskom festivalu u Portorožu.
U dugometražnoj igranoj produkciji debitovao je filmom „Sjećaš li se Doli Bel“, nastalom po scenariju Abdulaha Sidrana, 1981. godine. Za ovaj film nagrađen je Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji za najbolji debitantski film i nagradama FIPRESCI, AGIS i CIDLAC na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1981. godine. Sledeći film „Otac na službenom putu“ (1985.), sa istim scenaristom, donosi mu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za nagradu Američke filmske akademije „Oskar“ za najbolji film sa neengleskog govornog područja. Nagrađivan je i na jugoslovenskim festivalima: na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli, nagrađen je Zlatnom arenom za režiju i
nagradom Jelen (1985) a međunarodna kritika dodelila mu je Gran pri za najbolji film 1985.
Film „Dom za vešanje“ je sniman u Makedoniji, a pred kraj snimanja češki reditelj Miloš Forman ga je pozvao da ga zameni na Univerzitetu „Kolumbija“ u SAD, gde je film završen. Godine 1989. ponovo je na Filmskom festivalu u Kanu, nagrađen za režiju i specijalnom nagradom Roberto Roselini. Bio je koscenarista filma „Strategija svrake“ (1987), koji je režirao Zlatko Lavanić. Kusturica je predavao režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu od 1981. do 1988.
Devedesete
Po odlasku iz BiH predaje na Univerzitetu „Kolumbija“ u Njujorku. Jedan od njegovih američkih studenata, Dejvid Etkins, pokazao mu je scenario iz kojeg je nastao Kusturičin prvi film na engleskom jeziku, "Arizona Dream" (1993), sa Fej Danavej, Džonijem Depom i Džerijem Luisom u glavnim ulogama. Film je nagrađen Srebrnim medvedom i Posebnom nagradom žirija na Filmskom festivalu u Berlinu 1993. godine. Godine 1993. je prvi put bio član žirija na Kanskom festivalu, a 1999. je bio predsednik žirija na Venecijanskom filmskom festivalu. Naredni film „Podzemlje“ iz 1995. doneo mu je drugu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu. Godine 1998. na Venecijanskom filmskom festivalu dobio je Srebrnog lava za najbolju režiju filmom "Crna mačka, beli mačor"
2000
Prvi njegov film objavljen u 21. veku je bio "Super 8 Stories", dokumentarni film koji govori o bendu Emir Kusturica & The No Smoking Orcherstra. Nakon tog ostvarenja, 2004. godine, u bioskopima se pojavio film "Život je čudo", najskuplji film srpske produkcije. Za potrebe snimanja ovog filma izgrađen je Drvengrad. Godine 2005. bio je predsednik žirija Kanskog filmskog festivala. U pariskoj operi Bastilja 26. juna 2007. prvi put je izvedena njegova pank-opera "Vreme Cigana", po motivima filma "Dom za vešanje". Iste te godine mu je dodeljen Orden viteza reda umetnosti i književnosti, najviše francusko priznanje u oblasti kulture, režirao je i spot za naslovnu pesmu albuma muzičara Manua Čaoa "Rainin' In Paradize", a i film "Zavet" koji je režirao, premijerno je prikazan na Kanskom filmskom festivalu. Godine 2008. pojavio se film "Maradona", dokumentarac o Dijegu Armandu Maradoni.
Planovi
Sredinom februara 2009. godine Kusturica je najavio da će snimiti filmsku operu po romanu "Na Drini ćuprija", i da planira da posao bude završen 2011. godine. Takođe priprema i film o meksičkom revolucionaru Panču Vilji, u kojem će glavne uloge tumačiti Džoni Dep i Salma Hajek. Taj film će biti sniman u Španiji, a zatvorene scene u Drvengradu. Reditelj je izjavio da će pre filma o Panču Vilji snimiti onaj o Palestincu u Hamburgu, čiji je početak snimanja zakazan za april 2010.
Muzika
Kusturica je u periodu od 1986. do 1988. svirao bas gitaru u grupi Zabranjeno pušenje iz Sarajeva, gde je i živeo. Kada je počeo raspad Jugoslavije 1991. godine grupa je prestala s radom. Nele Karajlić je sa violinistom Dejanom Sparavalom osnovao novu grupu, a nakon Kusturičinog priključenja njihov sastav je nazvan „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra“. Članovi grupe su 1998. godine komponovali muziku za film "Crna mačka, beli mačor", a neki od njih su se pojavili u Kusturčinim filmovima
Privatni život
Oženjen je Majom Kusturicom, sa kojom ima sina Stribora i kćerku Dunju, i ima unuka. Ima srpsko i francusko državljanstvo. Puls _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Emir Kusturica
Režija u filmovima:
1981 - Sjećaš li se Dolly Bell?
1982 - 13. jul
1985 - Otac na službenom putu
1989 - Dom za vešanje
1993 - Arizona dream
1995 - Podzemlje - underground
1998 - Crna mačka beli mačor
Biografija:
Rođen 1954. godine u Sarajevu. Za svoje kratke filmove nagrađivan još u srednjoj školi. Filmsku režiju završio je na Filmskoj akademiji u Pragu (FAMU). Njegov studentski film, "Gernika" snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima. Tokom studija režirao je i dva kratka filma: "Jedan deo istine" i "Jesen". Po završetku studija Kusturica se vraća u zemlju gde započinje profesionalnu karijeru na Televiziji Sarajevo. Njegov prvi film "Nevjeste dolaze", izazvao je dosta kontroverzi a potom bio i zabranjen zbog "eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima". Više sreće je imao sa narednim televizijskim filmom "Bife Titanik" zasnovanom na priči nobelovca Ive Andrića, za koji je osvojio nagradu za režiju na nacionalnom Televizijskom festivalu u Portorožu. U dugometražnoj igranoj produkciji debitovao je filmom "Sjećaš li se Dolly Bell?", nastalom po scenariju Abdulaha Sidrana, 1981. godine. Za ovaj film Emir Kusturica je nagradjen Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji za najbolji debitantski film i nagradama FIPRECI, AGIS i CIDLAC na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1981. godine. Svoj talenat pokazao je i u sledećem filmu "Otac na službenom putu" (1985), koji je radio sa istim scenaristom. Ovo ostvarenje Kusturici donosi Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za nagradu Američke filmske akademije "Oskar" za najbolji film sa neengleskog govornog područja. Nagrađivan je i na domaćim festivalima: na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli, nagrađen je Zlatnom arenom za režiju i nagradom Jelen (1985) a međunarodna kritika dodelila mu je Gran pri za najbojli film 1985. Godine 1989. Emir Kusturica je, ponovo na Filmskom festivalu u Kanu, nagrađen za režiju filma "Dom za vešanje" i specijalnom nagradom Roberto Roselini. Emir Kusturica je predavao režiju na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu i na Univerzitetu "Kolumbija" u Njujorku. Jedan od njegovih americkih studenata, Dejvid Etkins, pokazao mu je scenario iz kojeg je nastao Kusturičin prvi film na engleskom jeziku, "Arizona Dream" (1993), sa Fej Danavej, Džonijem Depom i Džerijem Luisom u glavnim ulogama. Film je nagradjen Srebrnim medvedom i Posebnom nagradom žirija na Filmskom festivalu u Berlinu 1993. godine. Naredni film, "Underground" (1995), doneo je Emiru Kusturici drugu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu. Kusturica je koscenarista je filma "Strategija svrake" (1987), koji je režirao Zlatko Lavanić. Dobitnik je brojnih društvenih priznanja (Nagrade AVNOJ-a za 1989. godinu). U grupi "Zabranjeno pušenje" jedno vreme je svirao bas gitaru a sada kao gitarista zajedno nastupa ju kao EMIR KUSTURICA & NO SMOKING ORCHESTRA. Bavi se i pisanjem. Filmografija: Kratki film: Gernika (1978) TV film: Nevjeste dolaze (1979) Bife Titanik (1980) Dugometražni filmovi: Sjecaš li se Dolly Bell (1981) Otac na službenom putu (1985) Dom za vešanje (1988) Arizona dream (1993) Underground (Podzemlje) (1995) Crna macka, beli mačor (1998)
Emir Kusturica
Gluma u filmovima:
1982 - 13. jul
kao Italijanski oficir
1995 - Podzemlje - underground
kao diler
Filmovi _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
KOLUMNA Milojko Pantić: Kusturica svojim delom dokazuje da je Srbija večna
Srbija danas, to je jedna velika konfuzija. To je više ljudi koji su nezaposleni, nego koji rade. Valjda se zato i ne žene, ne prave decu, boluju, cenjkaju se oko svega, pljačkaju, tuku, hvale, spletkare, ubijaju i lažu
Vraćam se sa Mokre gore na čijoj je stazi “Iver” održana, posle ko zna koliko godina, prva međunarodna skijaška FIS trka u Srbiji. Učestvovalo 18 zemalja, među kojima su bili i predstavnici SAD i Irana, čije su se zastave vijorile jedna do druge, kao i grčka i makedonska.
Vozim snimatelja i svog druga Branimira Zogovića i razmišljam o novom predsedniku Skijaškog saveza Srbije Emiru Kusturici, koji je naslov svog filma “Život je čudo” pretvorio u stvarnost. Hoću reći da od srednjeg veka do danas, u Srbiji nije bilo arhitekte i neimara iliti graditelja, kao što je Emir Kusturica. On je tom, nekada napuštenom deliću Srbije, vratio život, napravivši Grad hotel (pod zaštitom UNESCA) “Mećavnik”, u kojem je više od sto zaposlenika proteklih godina dobilo preko pedesetoro dece, pa je “profesor”, kako voli da ga oslovljavaju, na Mećavniku napravio i dečje obdanište. Žurim ka Beogradu jer sam uveče jedan od učesnika u prestižnoj TV emisiji “Piramida” na Prvoj TV. U drumskoj krčmi između Užica i Sevojna tazgovaram sa dvojicom jedinih gostiju u lokalu. Mlađi, bez ustezanja konstatuje: “A, bio si kod Kuste, jesi li video šta mu je Srbija sve dala?” Stariji ga opominje: “Nemoj da lupaš gluposti, bio sam svedok šta je sve Kusta napravio. Gde bi Srbiji bio kraj da ima makar još nekoliko Kusturica.”
U pola noći u studiju, umoran do besvesti, bez želje za bilo kakvom polemikom, slušam kolege novinare Vesnu Mališić i Slobodana Reljića. Pita Reljić sebe i sve nas, šta radi današnja srpska vlast? Od ujutru do kraja radnog dana smišlja šta će danas otvoriti, koga će primiti, odlikovati i pohvaliti, kako će danas braniti Kosovo, gde će se i sa kojim alatom slikati kao da nešto rade i konačno, kako će to uveče biti prikazano u TV dnevniku. To nije Potemkinovo selo, to je Potemkinova država. Potemkin je varao Katarinu Veliku, a današnja vlast vara sve nas. Jer te iste dane, paralelno živi i Srbija, zemlja izgubljena u trudovima svakodnevice, u neuspesima i porazima.
Srbija danas, to je jedna velika konfuzija. To je više ljudi koji su nezaposleni, nego koji rade. Valjda se zato i ne žene, ne prave decu, boluju, cenjkaju se oko svega, pljačkaju, tuku, hvale, spletkare, ubijaju i lažu. Taj škart od života stvara haos u ljudskim dušama. Zato zatvaram oči i umesto antidepresiva, vraćam film od prethodnih 48 sati na Mokroj gori. Slušam dvadesetjednogodišnju studentkinju ekonomije iz Kragujevca Nevenu Ignjatović kako posle trka, u kojima je bila brža ne samo od 24 skijašica već i od 55 muškaraca, podnosi raport “profesoru” Kusturici.
“Vaša pomoć mi je omogućila da celu sezonu provedem i takmičim se sa najboljim evropskim i svetskim skijašima. Zahvaljujući tome, konačno sam posle 15 godina aktivnog skijanja dobila osećaj da me skije slušaju, da vladam njima. Trenutno sam među prvih 15 u Evropskom kupu, među sto na svetskoj listi. Obećavam da ću na Igrama u Sočiju biti među prvih 15, sigurno.”
“Kakva je staza ‘Iver’ u odnosu na svetske centre?”, pita “profesor”. “Na istom su nivou, od mnogih i teža”, kaže Nevena.
Prilaze nam direktor svih selekcija i tvorac staze Miša Stojanović, kao i delegat FIS-a (inače Slovenac). Dive se i organizaciji i uslovima koje pružaju Mećavnik i Mokra gora. A predsednik skijaške Srbije im kaže da je to početak i da će u centar svake godine ulagati, sve do dobijanja organizacije Svetskog kupa. A onda nešto apsolutno netipično za Srbe. Na prvoj skupštini Saveza, kaže novi predsednik, dodelićemo zlatnu plaketu mom prethodniku Mlađanu Dinkiću. Učinio je sve da Srbija dobije ski centar gde god je za to bilo uslova i sada meni i ljudima iz Saveza preostaje da u njima i na mom Iveru stvorimo skijaške asove, ali i da omasovimo naš sport.
Dok Vesna Mališić i Slobodan Reljić s pravom opisuju našu turobnu stvarnost, ja zahvaljujući Emiru Kusturici i njegovom grandioznom delu, većem valjda i od svih filmova koje stvorio, od svih knjiga koje je napisao, od pank opera i muzičkih koncerata, a koje se zove Grad-hotel Mećavnik i nacionalni park i ski centar Mokra gora – sanjam Srbiju budućnosti. O remek delu pod imenom Andrićev grad u Višegradu nekom drugom prilikom. Sada i ovde samo ovo: Kusturica svojim delom dokazuje da je Srbija večna – dok su joj deca verna. Telegraf _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kustin helikopter u akciji spasavanja zavejanih
Helikopter u kome su se vozili Džoni Dep i Džim Džarmuš reditelj ustupio za pomoć zavejanim opštinama
Proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica ustupio je svoj helikopter za spasavanje tokom vanredne situacije zbog ledenih dana u Srbiji.
Helikopter će prevoziti hranu i lekove u najugroženija područja Srbije. Kusturica neće lično upravljati helikopterom koji je stavljen na raspolaganje Sektoru za vanredne situacije MUP-a, već će za komandama američkog aparata “robinson 44″ biti Goran Krneta, jedan od najiskusnijih vojnih pilota, koji je ujedno i obučavao Kusturicu da leti.
“Nemam ambiciju da budem akcioni heroj, pa da ja letim”, rekao je Kusturica, dodajući da mu je drago da pomogne.
Opisujući trenutnu situaciju na Mokroj gori, on je naveo da su njegovi rendžeri odavno mobilisani i čiste saobraćajnice, dostavljaju hranu ljudima, piše Politika.
(Telegraf.rs / Izvor: Politika) Telegraf 08. Februar 2012 _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Emir Kusturica: Nikada ne bih pozvao Anđelinu na “Kustendorf
Anđelina Džoli planira da u maju u Banjaluci održi konferenciju za novinare, na kojoj će zatražiti da se ukine Republika Srpska kao genocidna tvorevina! Zbog ovakvih “postupaka u najavi” reagovali su mnogi, te i glumac i reditelj Emir Kusturica.
- Nikada ne bih pozvao Anđelinu na “Kustendorf”, jer se bavi propagandom kao i Brus Vilis. Oni pripadaju kinematografiji koja je skrivena propaganda. Kad dođe Anđelina da pravi film o stradanju bosanskih muslimana, a mogla je i o stradanju Srba, jer nisu samo bosanski muslimani stradali, mada većinom jesu- to nema veze s pameću! Zato što ona ni po jednoj osnovi ne može da oseti taj problem - rekao je Emir Kusturica.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik iznenađen je najavama Anđelinine posete Banjaluci, ali ne i zabrinut:
- Neverovatno i nedopustivo! Ona može da misli šta hoće, ali RS je izraz volje srpskog naroda i ona nikako ne bi smela da se upliće u naše postojanje. Niti da sudi kakva smo mi država. Nek se drži svojih filmova. Ovakve najave prelaze granice ukusa. Mi, naravno, nećemo biti domaćini takve manifestacije u Banjaluci. Ne možemo da joj zabranimo da dođe, ali neka vidi na kakav će prijem naići! Puls _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
_________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Džim Džarmuš na Mokroj gori
Tokom trajanja drugog Kustendorf film festivala publika će biti u prilici da vidi četrdeset i dva ostvarenja, a gosti festivala biće istaknuti svetski autori
U organizaciji Rasta Film Internationala i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, od 8. do 14. januara održaće se drugi Kustendorf film festival u Drvengradu, na Mokroj Gori. Osnivač, programski selektor i direktor ovog filmskog festival je proslavljeni reditelj Emir Kusturica. Kao i prošle godine, festival je posvećen velikanima savremenog autorskog filma, kao i budućim stvaraocima. Program manifestacije održava se u pet celina. U takmičarskom delu za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje boriće se filmovi studenata iz šesnaest zemalja.
- Retrospektiva velikana ove godine posvećena je jednom od najznačajnijih autora današnjice, Džimu Džarmušu, koji će biti i specijalni gost, a publika će biti u prilici da vidi njegova četiri ostvarenja: Odavno mrtav, Pod rukom zakona, Slomljeno cveće i Čudesnije od raja. Ono što već sada možemo da najavimo za treću manifestaciju jeste poseta vrhunskog glumca Džonija Depa – rekao je Emir Kusturica, koji trenutno snima ostvarenje Pančo Vilja, čija bi premijera trebalo da bude pred kraj 2009. godine.
U programu Savremene autorske tendencije biće predstavljeni neki od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije, među kojima su Maradona Emira Kusturice, Glad Stivena Mekvina, Tulpan Sergeja Dvorcevoja, Tri majmuna turskog stvaraoca Nurija Bilgea Čejlana i Gomora italijanskog reditelja Matea Goronea. Ekskluzivitet ceremonije predstavljaće projekcija filma W. Olivera Stouna, a festival će zatvoriti skraćena projekcija otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2008. u Pekingu u režiji Žang Jimoua.
U evergrin programu biće prikazana ostvarenja Varljivo sunce i Rat, u kojima glavnu ulogu tumači Ingeborga Daupkainte, koja će biti gošća festivala. Muzički program uveličaće doživljaj publike, a za to će biti zaslužne grupe Haydamaky, Natty bo & Ska Cubano, La Mano Aajena, Stribor & The Poisoners, No Smoking Orchestra.
- Kustendorf film festival zamišljen je kao nekomercijalna manifestacija, tako da se ulaznice za filmske projekcije neće naplaćivati, a takođe biće organizovan i besplatan prevoz dva puta u toku dana iz svih okolnih gradova: Višegrada, Čajetine, sa Zlatibora i Tare – rekao je Dr Nele Karajlić.
Svakog prepodneva Kusturica će držati školu filma, koju će moći da pohađaju svi akreditovani posetioci. Teme ove jedinstvene studije biće svetske umetničke tendencije, filmski scenario, reditelj kao arhitekta i mnoge druge koje budu zanimale goste.
Izvor: Story broj 170, 23. decembar 2008. Story _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kusta specijalni gost Crvene armije
Emir Kusturica i "No smoking orkestra" bili su specijalni gosti Hora Crvene armije, na koncertu održanom u Moskvi 23. februara povodom nacionalnog praznika Ruske armije
EMIR Kusturica i "No smoking orkestra" bili su specijalni gosti Hora Crvene armije, na koncertu održanom u Moskvi 23. februara povodom nacionalnog praznika Ruske armije.
Zajedno su izveli pesmu "Njanted man", a Kusta i bend planiraju saradnju sa Horom i Orkestrom Crvene armije - iduće godine oni će zajedno širom Evrope na koncertima izvoditi kompozicije iz filmova Emira Kusturice i njegove pank opere "Dom za vešanje". Vecernje novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
Astra
|
|
Administrator
Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711
|
Kusturica: Laž me teško vređa
Suđenje Petru Lukoviću i „E-novinama“ po tužbi Emira Kusturice. Povređen sam što sam označen kao "reditelj DB-a"
EMIR Kusturica, naš proslavljeni režiser, u sredu je na sudu ocenio kao insinuacije, izmišljene i zlonamerne navode u naslovima i tekstovima portala "E-novine" u kojima se pominje kao "reditelj DB-a" i osoba za vezu s Veselinom-Veskom Vukotićem, tvrdeći da iza njih stoji urednik Petar Luković.
- Ja sam na jelovniku Lukovića već jako dugo, a ovaj tekst je samo jedan u nizu. Montažom slika, naslova i podnaslova koji su predstavljeni kao činjenice, a bez ikakvih dokaza koji bi to potkrepili, laži postaju tvrdnje sa posebnom težinom koja me pogađa - rekao je Kusturica obrazlažući navode svoje tužbe protiv Lukovića i "E-novina" pred Višim sudom u Beogradu.
Kusturica je tužio "E-novine" i Lukovića za povredu časti i ugleda i zatražio naknadu nematerijalne štete od dva miliona dinara, jer su sa sajta "Peščanika" preuzele i doradile tekst u kom navode da je Vukotiću - osumnjičenom za ubistvo Duška Boškovića 1997. godine u Prčnju - nosio novac u Barselonu tokom njegovog skrivanja od Interpolove poternice koju je za njim raspisala Crna Gora.
MNOGO POZNANSTAVA ŠIROM SVETA
OdgovarajuĆi na pitanja punomoćnika tuženih, reditelj je potvrdio da poznaje bivšeg šefa DB-a Jovicu Stanišića, koji mu je, kako je rekao, pomagao oko bržeg dobijanja dozvola za snimanje filma "Andergraund", i da je dobar prijatelj sa šefom BIA Sašom Vukadinovićem, dok Radomira Markovića ne poznaje. - Sa Džonom Gotijem sam pio piće u Maloj Italiji u Njujorku. Upoznao sam ga preko menadžera Martina Skorsezea, a upoznao sam i Čegevarinog unuka - dodao je Kusturica. Objasnio je "da se bavi umetnošću i filmom, te da su poznanstva sa raznim ljudima često predtekst i inspiracija" za njegovo stvaralaštvo.
Luković "zbog bolesti" nije došao na suđenje. Dajući iskaz pred sudom, Kusturica je rekao:
- Moja izopštena svest i superego, koji funkcioniše na nivou moralnosti, pogođeni su ovim netačnim tvrdnjama. Imao sam i nesanice i tahikardije zbog kojih sam uzimao lekove, neposredno posle objavljivanja teksta, a moja deca su takođe dolazila u sukobe.
On je objasnio da tekst u "E-novinama" nema veze sa inicijalnim na „Peščaniku“, jer je dorađen naslovima i podnaslovima koji, kako je rekao, predstavljaju lažne tvrdnje.
- Zašto bi proslavljeni reditelj sa dve „Palme“ i "zoološkim vrtom" drugih nagrada nosio novac u Barselonu Vukotiću - zapitao je Kusturica, napominjući da ga vređa što je pomenut kao "reditelj DB-a" i da "pomaže Vukotiću, ubici".
On se ne seća da je ikada upoznao Vukotića, navodeći da ne može da tvrdi da se nikad s njim nije rukovao.
- Poznajem mnogo ljudi od Japana do SAD i svakodnevno se rukujem sa mnogo više ljudi čak i od političara - objasnio je Kusturica.
Odgovarajući na pitanja suda, Kusturica je naveo da bi satisfakcija za bol koji mu je nanet bila da mu se Luković izvini, ali da veruje da to nije moguće. Vecernje novosti _________________
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Google [Bot] i 71 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
