Trpeza na italijanski načinIskusni poznavaoci hrane su u pravu, naravno: Trebalo bi da jedete, ali i da uživate! U prevodu bi to značilo više italijanske hrane. Samo budite sigurni da je originalna, ona prava italijanska koja je brza, ukusna i neverovatno dobra.
Pre mnogo godina, dok sam bio mlađi, Italija je za mene bila ništa drugo nego jedna obična zemlja u obliku čizme. Kasnije to je bila zemlja u kojoj je klub za koji sam navijao postao prvak sveta. A onda, još kasnije, postala je zemlja u koju je otišla devojka koju sam voleo. Tek onda kada je otputovala shvatio sam koliko mi je značila.
Mrzeo sam Italiju zato što je ona tamo otišla, mrzeo sam Italijane zato što joj je novi dečko, a kasniji muž Italijan, i mrzeo sve ostalo što ima bilo kakve veze sa Italijom, jer me je sve podsećalo na nju. Na sreću, mržnja nije bila deo mene i u mom životu se nikada nije dugo zadržavala, a da budem u potpunosti iskren, u ovom slučaju trajala je do prve sledeće devojke koja se pojavila u mom životu.
I tako je to, tek kada se ono staro zameni novim, život nastavlja da ide dalje. Zahvaljujući internetu ostali smo u kontaktu, a s obzirom na sve ono što smo imali, i u dobrim odnosima. Zbog toga sam nedavno jedan svoj poslovni put u tu zemlju želeo da iskoristim i da nju posetim. Putujući kroz Italiju shvatio sam zbog čega joj se ova zemlja dopala i zašto je baš nju izabrala za svoju novu domovinu.
Jelena je oduvek bila komunikativna i nikada joj nije bio problem sklapanje novih prijateljstava i upoznavanja novih ljudi. I mi smo se tako upoznali, na žurci mog najboljeg drugara. Ali to sada, naravno, nije važno. Živela je u Toskani, mestu koje važi za najkulinarskije u celoj Italiji. Tako sam i ja za vreme svoje posete imao prilike da upoznam veliki broj ljudi sa kojima se moj domaćin družio, kod kojih je kupovao namirnice, odlazio na ručkove i provodio svoje slobodno vreme. Nema boljeg osećaja kada jednim udarcem ubijete više muva. U ovom slučaju, ja sam svoj boravak u ovoj prelepoj zemlji iskoristio da završim svoj posao, vidim nekoga koga sam mnogo voleo i da svoja kulinarska znanja dopunim novim trikovima kuhinje koja je najpoznatija na svetu.
Prilagođene i modifikovane verzije italijanske kuhinje, koje su rasprostranjene širom sveta, sigurno ne bi bile pohvaljene u samoj Italiji, čiji su žitelji po tom pitanju veoma strogi i poprilično dosledni. I dan danas se vode rasprave pune varnica o tome da li je bosiljak iz mestašca Pra, koje se nalazi u okolini Đenove, jedino dovoljno dobar bosiljak za pesto. Ili da li bi majušna ribica koju oni zovu “bianchetti” trebalo da bude pripremana na pari ili da bude barena. Ili da li spanać sa ove ili one strane brda ima jači i bolji ukus. Niko ne pominje dostupnost potrebnih sastojaka zato što su svi oni jednostavno tu.
U mnogobrojnim restoranima širom Italije je praksa da se servira riba koja je uhvaćena istog dana, jaja i sir koji dolaze sa komšijske farme, a testeninu većina njih i dalje pravi sama. To je neodvojivi deo tredicije domaćeg pripremanja hrane koji je dobio i svoju internacionalnu slavu i prepoznatljivost.
Šta je to što čini italijansku hranu tako dobrom? Odgovor se možda krije u izostanku bilo kakvih promena. Zato što je jednostavna. Zdrava je zato što je jednostavna. Jednostavna je zato što su upotrebljeni sastojci najbolji baš kada se tako pripremaju.
Na koji način vi možete uneti kreativnu jednostavnost u vašu kuhinju? Da biste to otkrili, dovoljno je da nastavite sa čitanjem, jer ćete u nastavku pronaći savete ne samo iskusnih šefova i kuvara već i običnih ljudi ... Kao u većem delu Italije, najbolje kuvanje je brza operacija obavljena sa najboljim sastojcima. Meso i crveni sos su retkost. Uglavnom, sve se oslanja na upotrebu povrća, testenina i ostalih žitarica, pasulja, hleba, ribe i naravno ekstra devičanskog maslinovog ulja. Kao začini koriste se limun, bosiljak (najčešće u pestu), peršun, kao i ostalo začinsko bilje koje je na raspolaganju tokom cele godine. Šta vam je još potrebno?
Priključite se čudesnom putovanju u kojem novoprikupljene kulinarske tehnike i važne lekcije nikada nećete pronaći u lokalnoj piceriji, ali koje mogu biti u vašoj kuhinji za nekoliko minuta.
“NOŽ NIJE TOLIKO VAŽAN” —OLGA
Jedna je stvar jesti u restoranu, gde je kompletno osoblje specijalizovano za pripremanje hrane, a sasvim je druga stvar pokupiti neki koristan savet od iskusne italijanske domaćice koja je provela za šporetom ceo svoj život.
Upravo to je bio moj zaključak kada sam upoznao 75-o godišnju baka Olgu i kada sam probao njenu neverovatnu povrtnu čorbu. Neću mnogo pogrešiti ako kažem da je ta čorba bila nešto najbolje što sam ikada probao. Pripremanje je započela sa seckanjem crnog luka velikim kuhinjskim nožem, na drvenoj dasci. Gledajući je kako to radi pitao sam je zašto ne uzme neki bolji nož za to. “Nož nije važan”, odgovorila je. Uz smejuljenje je uzvratila: “Ukoliko ovo ne radim kako treba, reci mi”.
Tokom pripreme ona je bila gotovo jedno sa sastojcima koje je koristila, u stvari, ona ništa nije merila. Crni luk je završio u loncu zajedno sa šargarepom, celerom, peršunom i velikodušnom količinom dodatog ekstra devičanskog maslinovog ulja, koje je naravno bilo domaće i iz tog kraja. Ovo je pripremala na visokoj temperaturi, dok je sa strane seckala još povrća, zajedno sa tvrdim sirom i malom glavicom kupusa, i opet sve to dodala u šerpu sa još par dobrih talasa maslinovog ulja. Šerpa je bila prepuna povrća, i još uvek nije dodata ni trunka vode. Baka Olga je izbacivala svu vodu iz povrća i veziva-la ga za maslinovo ulje, a mirisi su bili neverovatni. Sledeće što je usledilo je predpripremljeni pasulj zajedno sa tečnošću u kojoj je pripreman, so i biber, paradajz pire i na kraju voda.
Jedan od mojih prevodilaca, koji je sedeo za istim stolom, je predložio i malo ljute paprike. Baka Olga se na to namrštila. Ovo je bio način na koji ona priprema svoju supu. Njen izraz lica je bio sasvim drugačiji kada sam tražio repete, i kada sam rekao da ću je jesti i sutradan za doručak. Ona se složila da je to odlična ideja. Sutradan ujutru se to i pokazalo.
“IZA PRAVE HRANE UVEK STOJE PRAVI LJUDI.” —Vićenco
Kao pravi domaćini, nisu mogli, a da me ne upoznaju sa svim onim što je njima važno. Tako smo završili u Albengi, koja je prestonica artičoka u Italiji. Tu sam upoznao i njihovog prijatelja Vićenca, koji nas je, naravno, pozvao na večeru.
Taj njihov prijatelj je držao restoran koji je imao stolove za kojima je moglo da sedne i do 20 osoba, pećnicu na drva, još par retkih, neuobičajenih i starinskih restoranskih predmeta, kao i odeljak za hlađenje vina. Graničio se sa baštom artičoka i kokošinjcem. Predstojao nam je ručak sličan onom slavskom, kada čitava gozba zna da traje i do tri dana.
“Tako to oni rade”, rekli su mi. Oni su pred penzijom, i njihov posao je sada da kuvaju, jedu i piju – zajedno. I to rade veoma dobro. Ja sam se odmah prilagodio i prihvatio grickanja maslinki, koje inače obožavam, zajedno sa ukiseljenim plavim patlidžanom i inćunima. Pili smo pigato, lokalno belo vino, koje je napravio stogodišnji čikica čiji su vinogradi u neposrednoj blizini. Bilo je pomalo čudno gorko i neverovatno ukusno.
Kada se završilo sa kuvanjem, seli smo za sto kako bismo počeli sa jelom, kao grupa. Vlasnik je ceremonijalno doneo prve plodove paradajza za tu godinu, koji su bili posuti solju i svežim listovima origana. A onda je usledilo još: farinata, za taj kraj klasičnan hleb od brašna leblebija, pravo iz pećnice na drva, u poklopljenom sudu kuvane artičoke sa paprikama, mali oktopus iz lokalne ribarnice (sa još artičoka), i na kraju, sveže ulovljen zec. Najteža hrana je servirana u najmanjim količinama i servirana je poslednja, kada je teško moguće preterati. Desert je bio divlja mirođija, pravo spolja, i jeli smo ga dok se nakon jela raščišćavao sto i dok su se prali sudovi.
Pitao sam našeg domaćina za tajnu uspeha naše večernje gozbe. Odgovorio mi je da u svemu što je pripremljeno nema ničeg posebnog: “Kuvali smo kao porodica, jeli kao porodica, i u svemu smo se trudili koliko god smo mogli”.
Posmatrao sam hranu i ljude oko sebe i osetio neku iskrenu toplinu oko srca, koja bi teško mogla da se oseti van stola za kojim smo sedeli. Vićenco koga sam upoznao pre samo nekoliko sati je u pravu kada kaže da se “iza prave hrane kriju pravi ljudi”. Iza ovog obroka u kojem smo svi uživali krilo se bar četvoro “pravih” ljudi koji su sejali, uzgajali, sakupljali i kuvali sve ono što smo upravo jeli. Šta stvarnije može biti od toga?
“KUVAMO I JEDEMO ONO ŠTO NAM JE DALA ZEMLJA.” —Nađa
Sledećeg dana smo iskoristili priliku za šetnju pa smo otišli do prvog sledećeg, ali po svemu sudeći, malo izolovanog i zabačenog sela, kako bismo ručali na mestu koje se zove De Nadia.
Vlasnik i glavni šef Nađa Ascheri priprema tradicionalne, ukusne obroke u pomalo loše dekorisanom prostoru za jelo. Možda ću zvučati pomalo cinično ako kažem da je najbolji pogled iz muškog toaleta. Na trenutak sam pomislio da smo pogrešili što smo ovde došli. Ali nije sve u pogledu... Svi su odjednom seli, zbog njene majke Milene ili nekog od njenih asistenata koji cirkulišu sa poslužavnikom.
Izgubio sam se u brojanju, ali sam siguran da je veliki broj jela izlazio na videlo: sveže pečurke sa svežim sirom, kuvane na tihoj vatri, plavi patlidžan sa lukom, ravioli punjeni tvrdim sirom i predivnim začinom majoranom, još domaćih testenina sa barenim i svežim povrćem u salati, pasulj sa domaćom kobasicom i još pečuraka, celi pečeni crni luk sa paradajzom, belim lukom, maslinovim uljem i začinima, pržene artičoke i crni luk. Još jednom, meso je došlo na samom kraju, malo zečetine kuvane u belom vinu sa smrekom, ruzmarinom i belim lukom.
U jednom trenutku, naša domaćića Nađa je upirući prstom u mene rekla: “Kada posetioci nešto zapisuju, oni obično dobro i jedu.” Iskoristio sam tu situaciju da pohvalim gozbu i pitam šta sva hrana koju smo imali prilike da degustiramo ima zajedničko. Na trenutak je za-stala, razmislila i konačno odgovorila: “Mi pripremamo ono što nam je majka zemlja podarila, i to je ono šta mi jedemo”.
“PONEKAD JE NIŠTA SVE.” — LUIĐI
Moja pasija za restoranima, domaćom hranom i prijatnim ljudima je najzad bila zadovoljena. Mesta za obilazak je bilo na pretek. Iako smo do sada pojeli mnogo tog, još uvek nam niko nije ponudio isto jelo, a za mesta koja nismo mogli iz prve da pronađemu smo uvek dobijali ljubazne i precizne savete lokalnih meštana. Tako smo se i ovoga puta pronašli u mestu koje se zove Trequanda, koje je udaljeno nekih 20-ak minuta. Restoran u koji smo došli je za razliku od prethodnog izgledao veoma ugledno, bar se meni tako učinilo.
Tanjiri koje smo tu dobili su bili prava šarena radost: morač, rotkvice, celer, šargarepa, sirove artičoke, i još, sve iz bašte koja se nalazila iza i servirano sa solju, biberom i uljem. Zvučalo je kao ništa, naravno, i nije ništa posebno. Ali sa dobrim sastojcima kao što su ovi, naročito maslinovim uljem, ovo je neverovatno zdrav način za početak obroka: opušteno, sveže, zasićujuće, niskokalorično i, što je najvažnije, ukusno.
Nisam mogao, a da se ne prisetim jedne od svojih opaski koje sam imao za italijansku kuhinju, koja je bila aktuelna do ove posete. Nije mi bilo jasno, kako je moguće da natrpaju sve moguće sastojke u lonac, a onda ih stave na sto i to nazovu kuvanim jelom.
Baš tako. Ali tada sam shvatio da je baš to ono zbog čega je sve tako dobro. A onda sam i vlasnika restorana pitao šta misli o ovim povrtnim šarenim tanjirima. Odgovorio je: “To je najobičnije povrće iz naše bašte preliveno maslinovim uljem koje pravi naš prvi komšija. Ništa posebno. Ali, ponekad je to ništa apsolutno sve:”
“POVRĆE JE UVEK PRVO, OSIM KADA MU TU NIJE MESTO.” — Antonio
Nakon celokupnog i pre svega neočekivanog iskustva vezanog za zdrave poglede na domaću kuhinju, bio sam spreman i pomalo željan konačnog obroka u kojem će biti mesa. Domaćini su želeli da mi ispune i tu želju, pa smo se uputili u restoran gde nas je sačekao vlasnik izvanrednog raspoloženja.
“Sanitarni inspektor samo što je izašao iz restorana”, objasnio je. “Bio je spreman da mi napiše kaznu zato što neki od sireva u izlogu nisu imali etiketu. Objasnio sam mu da te deklaracije na sirevima doprinose da se sir ubuđa kada se drži van frižidera, i da se kao takvi ne mogu upotrebljavati. Ovog puta mi je oprostio, inače kazne su veoma velike. Zato nazdravimo.”
Vrlo brzo je usledio i ozbiljan izbor: svinjsko pečenje, odnosno svinjski torzo sa mesom iznutrica, začinima, belim lukom i solju, pečen dok sve ne postane savršeno ukusno i perfektno mekano. Salama napravljena od svinjskog mesa, i još jedna, samo sa mnogo više začina, konkretno belog luka i bibera, i neodoljiva pršuta napravljena od divlje svinje, sir sa prošlogodišnjim pestom, i na kraju još jedna salama.
Ova veličanstvena gozba kuvanog i rolovanog mesa je bila ukombinovana sa svežim hlebom, naravno, i dosta lokalnog domaćeg vina. Uživali smo kao nikada do tada, a ovaj mesožderski obrok smo začinili sa još kobasica koje su bile napravljene po domaćoj recepturi.
“A šta je sa povrćem”, kurtoazno sam upitao ljude oko sebe. Onako sa punim ustima i pomalo zamašćeni su mi odgovorili: “Povrće? Povrće je uvek na prvom mestu”, rekli su mi, “osim kada mu u svemu tome nije mesto”.
Dinstana piletina (ili zečetina ) Piletina, dosadna? Ne, naročito u ovom primamljivom soku belog vina i ruzmarina.
• POTREBNO VAM JE:
¼ šolje ekstra devičanskog maslinovog ulja
1 celo pile ili zec (od 1 do 1.5 kg), očišćen od suvišne vidljive masnoće i isečeno, uključujući noge, isprano i posušeno
1 kašika sitno seckanog belog luka
1 kašika iseckanog svežeg ruzmarina
1 šolja suvog belog vina
• Kriške limuna
• Fino seckani svež peršun za dekoraciju
• NAČIN PRIPREME:
1. Sipajte ulje u duboki tiganj ili šerpu koji ćete kasnije moći da poklopite. Stavite na srednju vatru i sačekajte koji minut dok se ulje ne zagreje. Dodajte meso sa kožicom na dole, i propržite komade temeljno, uz povremeno rotiranje i okretanje po potrebi. Za ovo će biti potrebno nekih 10 do 15 minuta, zato ne brzajte.
2. Kada komadi mesa budu skoro gotovi, izvadite ih iz tiganja i smanjite vatru. Odspite ili kašikom izbacite ulje, ostavljajući veoma malu količinu. Dodajte sitno seckani beli luk i ruzmarin, nastavite sa pripremom još koji minut. Umešajte i belo vino. Vratite meso u tiganj, i okrenite ga par puta u tiganju. Prilagodite temperaturu pripreme kako bi ste dobili male i postojane mehuriće i poklopite sud. Nastavite sa pripremom, uz jedno ili više okretanja, nekih 10 do 20 minuta, dok sredina pripremanog mesa ne da bude braonkasta.
3. Izvadite meso i stavite ga na tanjir za posluženje i iscedite limun po njemu. Prelijte još malo sa sokovima iz tiganja u kojem ste pripremali meso, a onda za tim iznesite i sve ostale sastojke.
• Vreme pripreme: 30 do 40 minuta/ 4 obroka
Baka Olgina povrtna supa Najjednostavniji sastojci mogu dati iznenađujuće dobre rezultate
• POTREBNO VAM JE
¾ šolje ekstra devičanskog maslinovog ulja
2 crna luka, oljuštena i iseckana
2 šargarepe, oljuštene i iseckane
2 stabljike celera, oljuštene i iseckane
• So i sveže mleveni crni biber
1 veza peršuna, opranog i iseckanog, sa odbačenim tankim i slabim stabljičicama
2 ili 3 lista kupusa, isečena
1 veza blitve, oprana i isečena
¼ šolje paradajz pirea
3 do 4 šolje kuvanog pasu-lja, zajedno sa tečnošću u kojoj je pripreman
• NAČIN PRIPREME
1. Stavite trećinu pripremljene količine ekstra devičanskog maslinovog ulja u odgovarajuću duboku šerpu na srednju vatru. Dodajte polovinu seckanog crnog luka, šargarepe, celera i kuvajte uz povremeno mešanje, dok se sve ne ujednači, što je nekih 10 minuta. Dodajte polovinu od pre-ostalog ulja i ponovite čitav proces, dodajući so i biber. Sipajte i preostalu količinu ulja zajedno sa peršunom, kupusom i blitvom i kuvajte uz povremeno mešanje dok svi sastojci ne omekšaju, ali tako da ne budu prekuvani. Podesite temperaturu kuvanja ukoliko je potrebno.
2. Dodajte paradajz pire i umešajte ga. Delimično izgnječite pasulj, ostavljajući ga manje ili više celim. Dodajte ga u šerpu zajedno sa tečnošću u kojoj je pripreman i dolijte vodu koja će celu mešavinu učiniti čorbastom.
3. Nastavite sa kuvanjem, degustiranjem i začinjavanjem po potrebi, sve dok povrće ne postane mekano.
• Servirajte: Vruću ili toplu.
• Vreme: 1 sat / Broj obroka: 10
Testenine sa pečurkama IAko ste u potrazi za sočnim ukusima koje želite da dodate svojoj testenini ili sosu, meso nije vaš jedini izbor.
• POTREBNO VAM JE
• So
500 g pečuraka (možete upotrebiti bilo koje, ili čak ako želite napraviti mešavinu)
1/3 šolje ekstra devičanskog maslinovog ulja
• Sveže mleveni crni biber
2 kašike iseckanog luka srebrenca ili 1 kašika seckanog belog luka
500 g testenina, bilo koje vrste. Probajte sa domaćim receptom koji vam se nalazi na sledećoj strani
½ šolje pileće, goveđe ili povrtne supe, ili tečnost u kojoj su se pripremale testenine
½ šolje iseckanih svežih listova peršuna, sa dodatnom količinom za kasnije dekorisanje
• NAČIN PRIPREME
1. Dovedite vodu u dubokoj šerpi do tačke ključanja i dodajte so. Očistite pečurke i isperite ih. Sve one crne ili sive i previše mekane delove uklonite.
2. Stavite ulje u tiganj srednje veličine na srednju vatru. Kada se ulje zagreje (nakon 1 minuta) dodajte pečurke i začinite ih solju i biberom. Povećajte malo tempera-turu i nastavite sa pripremanjem uz povre-me-no mešanje, sve dok pečurke ne dobiju braon-ka-stu boju, što je oko 10 minuta. Dodajte luk srebrenac ili beli luk, mešajte, i kuvajte još koji minut, dok pe-čur-ke u potpunosti ne smekšaju. Sklonite ih sa vatre.
3. Pripremite testenine. Neposredno pre nego što budu gotove, dodajte ½ šolje pripremljenog temeljca ili tečnosti u kojoj su se pripremale testenine u pe-čur-ke, smanjite temperturu i nežno sve krčkajte. Procedite testenine, ali sačuvajte još malo te tečnosti u kojoj su se pripremale, ukoliko vam kasnije zatreba. Pomešajte testenine i pečurke zajedno i prelijte ih sa ekstra devičanskim maslinovim uljem. Ukoliko vam se učini da je prpremljeno jelo suvo, upotrebite onu tečnost u kojoj su se pripremale testenine, a koju ste ostavili po strani. Probajte i začinite po ukusu. Umešajte i dodajte ½ šolje peršuna i servirajte.
• Vreme pripreme: 30 minuta / Broj obroka: 6
Italijanska mesna abeceda U Italiji su veoma rasprostranjeni proizvodi od mesa. Kod nas ih možete pronaći u originalnim izdanjima, a tu su i naše verzije ovih proizvoda.
Pršuta
Proizvod o kome ne treba mnogo pričati s obzirom na to da je zaštitni znak i nekih naših krajeva. Može se praviti od svinjskog, goveđeg ili ovčijeg mesa. U Italiji se praktikuje proizvodnja od mesa buta teških svinja, koje se nakon soljenja ostavlja i čuva u posebnim uslovima i do godinu i po dana. Rezultat je fantastičan.
Mortadela
Za neke je ovo mršav izbor. No, ovo je svakako daleko više od toga i to ne samo kada su ukusi u pitanju. Suptilno začinjena potpuno zadovoljstvo pruža kada je ukomponujete sa parčetom hrskavog hleba.
Pančeta
Ovo je italijanska verzija onoga što mi nazivamo slaninom. Za razliku od ostalih vrsta slanine, ova nije dimljena. Možete je koristiti na mnogo načina, od predjela, malo jačeg dodatka mekim jelima ili salatama, ili za neke italijanske specijalitete kao što su pica ili testenine.
Salama al Finocchio
Ovaj specijalitet iz Toskane je veoma sličan salami, ali je za razliku od nje začinjen sa moračem i belim lukom. Probajte ga u svom sendviču, pici ili uz masline, pravim parmezanom i čašom vina.
Sveža testenina Delikatna testenina, ručno pripremljena, predstavlja savršeno rešenje za sva ona jela sa sosovima na bazi mesa. Svoje rezance možete podići na viši nivo ukoliko im dodate rendanu limunovu koru ili usitnjene začinske biljke.
• POTREBNO VAM JE
3 šolje brašna
½ kašičice soli
4 cela jaja
2 žumanca
• NAČIN PRIPREME
1. Pomešajte brašno i so i pro-spite na čistu radnu površinu ili veću drvenu dasku za sečenje. Formirajte kupu i na vrhu napravite udubljenje, tako da sve pomalo liči na vulkan. Na tom mestu razbijte jaje, dodajte žumance, i onda umutite viljuškom. Nastavite sa dodavanjem brašna tokom mućenja. Završili ste kada udubljenje nestane i kada dobijete smesu sa grudvi-častom konzistencijom.
2. Pospite malo brašna na radnu površinu i stavite dobijeno testo na nju. Naneseno brašno će sprečiti da se testo lepi. Počnite sa mešenjem testa. Radite to oko 3 minuta, dodajući usput brašno. Testo je dobro onda kada se ne lepi za ruke.
3. Kada testo postane glatko, formirajte od njega loptu. Umotajte ga pažljivo u kuhinj-sku krpu i ostavite u frižideru da odstoji bar 2 sata.
4. Podelite loptu na 4 jednaka dela. Upotrebite oklagiju da biste istanjili testo. Ovako pripremljenu testeninu uba-cite u mašinu za rezance. Ponovite dva do tri puta sa svakom četvrtinom, sve dok ne dobijete dugačak, ujed-načen čaršav od testenine. Pospite tanak sloj brašna preko testenine, a onda je savijte dva ili tri puta i secite na onu veličinu koju želite.
b92
