Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 28 Mar 2024, 11:50


Autoru Poruka
Astra
Post  Tema posta: Ravna gora  |  Poslato: 16 Maj 2013, 01:50
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711

OffLine
„Ravna gora“ od novembra na RTS-u

Na obroncima Kosmaja, najsavremenijom tehnologijom snimaju se poslednji kadrovi istorijskog spektakla „Ravna gora“ autora Radoša Bajića, serije koja će biti emitovana na RTS-u u novembru. Više od 200 glumaca, statista i članova produkcije oživelo je Srbiju 1941. godine.

Imanje porodice Taralić, prolazak Vojske Kraljevine Jugoslavije petog aprila 1941. godine, dan uoči Drugog svetskog rata, jedna je od prvih scena u seriji Ravna gora.



„Sve što je istorijska tema i što je naravno sa jedne ovakve perspektive i jednog ovakvog načina posmatranja - rodoljubivog i načina posmatranja ljubavi prema srpskom narodu i duhu urađeno, sve nam je to potrebno", kaže Miloš Biković.

Od početka na udaru kritika zbog naziva i onoga što se pretpostavlja da će predstaviti, serijal Ravna Gora je tvrdi reditelj, pre priča o srpskoj porodičnoj tragediji koja se kroz istoriju ponavlja.

Slika
Nebojša Glogovac kao Draža Mihailović

„Biću tu da dočekam sve moguće kritike. Verovatno i poneku pohvalu. Ali sam u jednom siguran - da smo istiniti, da smo se duboko, snažno i dugo spremali da radimo ovaj projekat", zaključuje Radoš Bajić.

Pored odabira autentičnih lokacija, snimanje istorijskih događaja zahteva i pažljiv rad sa kostimom i šminkom.

Slika
Radoš Bajić

Na pitanje novinara Vladimira Banića šta je pored brkova potrebno, da bi se dobio pravi srpski vojnik iz tog doba, šminkerka Aleksandra Zlatanović kaže da treba da se skrate zulufi i kosa.

„Jednom vojnik - uvek vojnik", prokomentarisao je statista Bojan Kesić.

U prvoj sezoni serijala Ravna gora, biće 10 jednosatnih epizoda. Emitovanje počinje u novembru.


RTS

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 24 Okt 2013, 00:42
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711

OffLine
Serija "Ravna gora" ne ispravlja "krivu Drinu"

Reditelj serije "Ravna gora" Radoš Bajić istakao je da serija nije dokumentarno-feljtonistička, niti ima ambicija da polemiše sa istorijskim faktima.

Slika

Prva epizoda dramske trilogije "Ravna gora" Radoša Bajića pretpremijerno je prikazana u bioskopu "Sinepleks" u Kragujevcu, u prisustvu reditelja i glumaca koji učestvuju u prvoj epizodi.
Bajić je uveren da će serija u središte pažnje vratiti osećanje nacionalne pripadnosti, nacionalnog ponosa zato što smo savremenici naroda koji ima snažnu istoriju.


"Ova serija je prvi ciklus jedne dramske trilogije koja bi trebalo da pokrije kompletno istorijsko vreme Drugog svetskog rata u Srbiji", istakao je u izjavi Tanjugu reditelj.

U središtu događaja prve epizode, koja nosi naziv "Napad", jesu sudbonosni trenuci neposredno pred agresiju Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine, prenosi RTS.

"Serija se zove ovako, jer obeležava pojavu patriotskih slobodarskih pokreta koji nisu hteli da priznaju okupaciju i krenuli u neki oblik organizovanog otpora, Bajić ističe da serija nije dokumentarno-feljtonistička koja ima ambicija da ispravlja 'krivu Drinu' ili polemiše sa istorijskim faktima.

Poznati domaći reditelj dodaje da je veoma ushićen pri pomisli da će u istorijskom smislu ostati negde zabeležen kao čovek koji je dao svoj doprinos, kako kaže, skidanju katarakte sa očiju srpskog naroda.

Epizoda "Napad" na Prvom programu RTS-a 10. novembra.


Mondo

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 11 Nov 2013, 21:49
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711

OffLine
Ravna gora - prvi utisci?

Počelo je emitovanje serije Radoša Bajića. Utisci podeljeni, neki kritikuju nepoštovanje istorijskih činjenica, a drugi sporost radnje i glumu.

Slika

Prva epizoda "Ravne gore" emitovana je u nedelju 10.novembra na Radio-televiziji Srbije, a sudeći prema komentarima na društvenim mrežama, utisci su podeljeni.

Ovo je prvi deo projekta scenariste i reditelja Radoša Bajića pod nazivom "Dramska trilogija 1941-1945", i govori o sudbonosnim događajima u Kraljevini 1941, kroz priče protagonista Dušana Simovića, Bore Mirkovića, Slobodana Jovanovića, Kralja Petra drugog, pukovnika Dragoljuba Mihajlovića, Josipa Broza Tita... U seriji igra više od 200 glumaca, među kojima su Nebojša Glogovac, Dragan Bjelogrlić, Lazar Ristovski, Nenad Okanović, Miloš Biković i mnogi drugi.

Bajić je najavio da je "Ravna gora" prvi ciklus sveobuhvatne dramske trilogije koja bi trebalo da pokrije kompletno istorijsko vreme Drugog svetskog rata, ali i da "probudi nacionalni ponos". Reditelj je istakao da serija nije dokumentarno-feljtonistička, i neće "ispravljati krive Drine niti polemisati sa istorijskim faktima".

"Ovo je jedna umetnička igra u čijem je središtu srpski narod koji trpi posledice tragičnih istorijskih događaja koji su raspolutili tkivo srpskog naroda, zbog čega smo imali najstrašniji bratoubilački rat, koji je Srbe doveo u zamenu teza i uloga kada je u pitanju okupator", rekao je on nedavno.

Nedeljnik "Vreme" ocenio je kameru, kostim, scenografiju i šminku kao "vanserijske", dok je glumac Lazar Ristovski "Blicu" rekao da će emitovanje prve epizode "razočarati zlonamernike". Pisac Dušan Kovačević rekao je "Politici" da je serija istinita, dirljiva i odlično urađena.

SKOJ je juče, uoči premijere, protestvovao ispred zgrade RTS-a tražeći da se ne dozvoli emitovanje serije koja predstavlja "pokušaj falsifikovanja istorije". Oni tvrde da je Bajić "odranije poznat kao simpatizer Ravnogorskog pokreta", da pokušava da rehabilituje narodne neprijatelje", i da u njegovom delu nema govora o objektivnosti. Ipak, razišli su se nakon kraćeg okupljanja ispred zgrade RTS-a.


Mondo

_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 11 Nov 2013, 21:50
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711

OffLine
Ravna gora - Serija - Epizoda 1. (CELA)


_________________
Slika


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Sve novosti i najave o serijama  |  Poslato: 26 Nov 2013, 17:54
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Ravn Gora


Slika


Жанр Драма
Творац Радош Бајић
Сценариста Радош Бајић
Режисер Радош Бајић
Улоге Лазар Ристовски
Небојша Глоговац
Драган Бјелогрлић
Ирфан Менсур


phpBB [media]


Почеле полемике о серији „Равна гора”

„Кренућемо поново у основну школу” каже Душан Ковачевић, Бранка Прпа не гледа „политичке петпарачке приче”, a по Матији Бећковићу нема разлога да серија подели гледалиште


Slika


Дугонајављивана серија Радоша Бајића „Равна гора” (назив целе трилогије је „1941-1945”), почела је синоћ на РТС-у. Временски оквир је Други светски рат, са фокусом на српске поделе, идеолошке разлике, четнике и партизане који, како је изјавио редитељ, у овом серијалу неће заменити места. Још пре приказивања, серија је изазвала полемике, а њен циљ је означен као амбициозан.

Након гледања прве епизоде, академик Душан Ковачевић за наш лист каже да је овде реч о „истинитој и дирљивој, одлично урађеној серији”.

– Многи очекују навијачки серијал, а реч је о сјајном документу са чињеницама које нисмо научили у школи, јер смо учили само оно што су победници писали, сматра Ковачевић и додаје да Бајићево телевизијско остварење спада у ред најбољих серија Би-Би-Сија, које се баве реконструкцијом историјских догађаја.

Према његовом мишљењу, глумци су „одабрани да личе”. Гледаоци који су знали како су изгледали сви водећи политичари и генерали уочи Другог светског рата, препознаће их, каже писац и наглашава да ће серија понудити само истину о догађајима који су се збили, и записани су у свим историјским архивама.

„Уколико већ помињемо причу о поделама, о 'левима' и 'деснима', леви су снимили више од 500 филмова о НОБ, и директном или индиректном учешћу победника у Другом светском рату, а друга страна је била искључиво кривац за све што се десило у братоубилачком рату”, каже Ковачевић.

– Публика ће гледати серију као реконструкцију нашег живота, о ком нисмо знали много. Они који су знали, нестали су; или су природним путем напустили овај свет, или их је много страдало после уласка ослободилаца у Београд. Онај ко не верује шта се догађало, нека узме поново да чита Владимира Дедијера. Мало у шали, а помало озбиљно кажем да ћемо опет кренути у основну школу. Серија је рађена искључиво у служби онога што је требало одавно да знамо, подвлачи Душан Ковачевић.

И док редитељ Радош Бајић најављује да ће серија вратити у средиште пажње осећање националне припадности код Срба, СУБНОР је још током снимања серије тврдио да је реч о фалсификовању историје. Чланови СКОЈ поручују да „Равна гора” рехабилитује народне непријатеље.

Полемике се крећу од става да ће ова серија подстаћи ново читање историје, до мишљења да држава нема званичну идеологију када говоримо о четницима и партизанима.

Историчарка Бранка Прпа неће гледати серију, јер је не интересује популарна интерпретација једне озбиљне теме.

– Не гледам ни Сулејмана Величанственог, па што бих гледала популарну сагу некога ко је глумац, па је постао редитељ, па интерпретатор и историчар. Наша држава је ушла у збуњујући галиматијас, и бојим се да ни сама не зна које су то историјске вредности. Србија је непрестано у грчу званом пиши-бриши. Ми час причамо о краљу, час о фашистима, и то је шизофренија где немате појма шта сте на крају. Непрестано главињамо у сопственој историји, каже Бранка Прпа.

За нашу саговорницу ова серија је само „политичка петпарачка прича”, проблематичне теме и начина финансирања.

– Поставља се питање ко је ово финансирао, и нећете веровати – то финансира држава. Све ово је налик џепном издању „Рата и мира”, које читате у аутобусу или зубарској ординацији, прилагођено људима чија су знања из историје више него оскудна, сматра Бранка Прпа.

– Савремена историја увек је испричана с политичким интересом држава које иза тога стоје. Све је добро док смо на терену старе Грчке и Александра Великог. У серијама о „хладном рату” имате очигледну необјективност, а најзначајнија емисија која је демистификовала неки политички догађај јесте откривање да иза убиства Алда Мора не стоје црвене бригаде него ЦИА. Такве епизоде се ретко провуку, осталих 90 одсто функционишу у стереотипу, каже ова историчарка.

Прву епизоду „Равне горе” је погледао и Матија Бећковић. Његово мишљење је да је дошло време да се каже истина о Другом светском рату.

– Требало је да прође осамдесет година да се може испричати једна обична прича коју сви знају, а нису је никада видели на телевизији. То је прва серија на ту тему, а о оној другој, победничкој страни било је око 1.000 филмова. Дража Михаиловић је командант без гроба, војске без гроба, која је поражена као ниједна војска у историји, те вероватно ниједан од тих учесника није жив. Али и то је мало, него не би требало ни да постоје, каже Бећковић.

Такође, нема разлога, како додаје овај песник, да серија подели гледалиште. „Они коју су били подељени давно су помрли, а ови нови, свет ће гледати новим очима.” На питање да ли ће серија дати материјал за рехабилитацију Драже Михаиловића, како сматра део јавности, Бећковић каже да не зна ко би Дражу рехабилитовао.

– Можда ће серија допринети да се о овој теми нормално говори, и да се склони депонија смећа под којом он лежи. То што ми о Дражи говоримо сада, то је горе од онога што је изнето када је суђен – толико смо напредовали према истини. Да ли ћемо објавити и прочитати текстове које су о Михаиловићу написали Џорџ Орвел, Ребека Вест, Шарл де Гол, Хари Труман или Двајт Ајзенхауер. Зачудо да за то нисмо још чули, а замислите народ који то крије од себе самог, каже Бећковић и додаје:

– Равна гора је била цензурисана, и једино сам на пијаци могао чути да сељак сме да каже да је кромпир са Равне горе. И сад сигурно многу зазиру кад изговоре ту реч. У том смислу серија ће показати колико смо стварно слободни, и да ли је тај рат завршен, а све друго би само значило да он још увек траје, сматра наш саговорник.

Редитељ Лордан Зафрановић боји се да ће ова серија прекрајати чињенице.

– Уколико будем имао прилику, пошто живим у Прагу, гледаћу серију. Зависи да ли је она прављена за потребе тренутне идеологије и пропаганде, или је аутор спреман да плати цену изношења истине. То су два пута:ревизија историје, или приказ правог стања ствари. Ово друго је теже, и ризикујете да вас средина не прихвати. Највероватније је да ће та серија бити ревизија историје, али не бих да говорим унапред, каже Зафрановић.


preuzeto sa politika

phpBB [media]


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Sve novosti i najave o serijama  |  Poslato: 26 Nov 2013, 17:57
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Поводом друге епизоде ТВ серије “Равна Гора“


Slika


Ни у другој епизоди ТВ серија “Равна Гора“ – нема Равне Горе, сем ако се рачуна да је село Планиница испод ове планине (што није речено).
Друга серија почиње управо у Планиници и то је једна од свега пет сцена у целој овој епизоди.Та прва сцена траје 11 минута.
Садржај: ујутру 7. априла 1941. мештани уопште не знају да је дан раније почео рат!
То никако није могуће, јер се село налази надомак Мионице, а још ближе, на можда сат хода, је село Ба, испод кога је тада била железничка станица у Кадиној Луци.
Данас је Планиница скоро пуста, али према попису из 1948. године имала је 695 становника. Село је било за ондашње прилике напредно – што се у серији не види, јер су куће оронуле. Онда су, дакле, куће изгледале добро и штета је што за потребе снимања нису барем окречене, ако већ није било средстава да се реконструишу.Даље, село је било пуно младежи, која се школовала и у Мионици, а ван сумње је да су богатија домаћинства имала радио апарате.
Али, као и у свакој серији Радоша Бајића, српски сељаци су представљени као приглупи, па поред осталог и необавештени.
Приглупи су, и у овом наставку, и српски официри, у сцени која траје невероватних 17 минута: у подземном граду у Зворнику и испред њега. Састанку владе и Врховне команде председава краљ Петар Други, који, наравно, касни. “Извините ако смо вас узмнемирили“ – обраћа се сервилно председник владе генерал Душан Симовић краљу, када је он најзад стигао.
Војска притом нешто вршља испред улаза, постројава се као да је мирнодопско стање, нема шлемова, а нема ни Краљеве гарде.Сцена се наставља повратком у склониште и новим исмевањем српских официра. “Напуштање земље би било равно издаји“, каже сада генерал Симовић. “Мени је круна важнија од живота“, виче командант ваздухопловства генерал Боривоје Мирковић, називајући Александра Првог “пресветлим краљем“.
“Ми смо ово закували“, каже Симовић Мирковићу, алудирајући на пуч од 27. марта, чиме се овај догађај представљана на уобичајено површан и погрешан начин. Остало је само да се генерал Мирковић, кога Лазар Ристовски убедљиво тумачи као ортодоксну будалу, прикаже као енглески плаћеник – што је још једна уобичајена клевета.Мирковићевог возача глуми “син Драган“ из серије “Село гори а баба се чешља“ – Ненад Окановић – а глуми га исто онако као и сина Драгана. Уместо да дежура испред и чека генерала, “син Драган“ се изгубио негде поред Дрине, откида лишће са грана, пуцкета њиме и блене около све док не нађе неку напуштену девојчицу, коју одвози у непознатом правцу. Мирковић у међувремену луди што му нема возача. “Нећу транспортером да одваљујем бубреге до Хан-Пијеска“ – дере се ван себе, уз иживљавање над присутним поручником.У стварности, официри у ратном стању не путују путничким аутомобиима, а нарочито не командант ваздухопловства. Мирковић је тих дана командовао ваздушном одбраном, која је, с обзиром на однос снага, постигла солидан успех, што се из серије и не наслућује. Иначе, он никада није био “енглески плаћеник“, а са Енглезима се већ 1942. године сукобио управо по питању ђенерала Драже.
Занимљиво је да је састанак у подземном граду у Зворнику приказан тако да најреалније говори потпредседник владе др Влатко Мачек, шеф Хрватске сељачке странке, свакако ради улагивања западним суседима. Подразумева се да суштина хрватског питања није ни дотакнута.
Трећа сцена се одвија на Ртњу 9. августа и траје 13 минута. Блеје овце и козе, зелена трава, плаво небо… Млађи син Таралића из Планинице, у бекству од Сипског канала стигао је до ове планине и сакрио се у некој појати. Чобанину, још једном сељаку који није чуо да се заратило, сведочи о расулу на Сипском каналу, како је то приказано у првој епизоди.
Не може се наслутити шта се заиста тамо дешавало: да је пружен отпор надмоћнијем нападачу, да је борба трајала више сати, да је канал ипак делимично запречен шлеповима пуним цемента, да је потпоручник Тодоровић после последње испаљњене гранате извршио самоубиство крај својих топова, итд.Заосталог сељака – чобанина, глуми још један лик из серије “Село гори…“, коме је то већ пошло за руком у лику “Ђоте“.Тек у четвртој сцени појављује се група одважних, паметних и организованих особа. То су, наравно, комунисти.
Логично, они имају радио и најбоље су обавештени. За сваки случај, наглашава се да је барем један од њих студент. Слушају Радио Москву, која рече да се сходно уговору са Немачком из 1939. године СССР неће мешати у рат у Југославији – у коме Немци брзо напредују.Ни овде се не може наслутити шта се заиста дешавало: комунисти су се радовали поразима краљевске војске, а по директивама Централног комитета имали су улогу пете колоне. Ова сцена траје пет минута.
Тек у последњој, петој сцени, приказује се борба, али условно речено: падају бомбе и гранате на положај Југословенске војске у Славонији – и то је сва борба. Војници и не знају ко их гађа, а иначе, Немци се не виде.
На вест да је “неки Кватерник“ рекао преко радија како су Немци ослободили Хрватску, један капетан реагује: “Њих нека ослобађају, Дрину неће прећи!“Тиме се сугерише постојање некакве границе на Дрини, што је такође неисторијска сцена.
У Краљевини су постојале бановине: шест српских, две хрватске и једна словеначка. Једна од шест бановина са српском већином и под српском управом била је Дринска, која се протезала са обе стране Дрине. Тек 1945. године комунисти су поништили тековине претходних ратова и вратили границу на Дрини.
Све у свему, што се тиче историјског контекста, све је промашено, а што се тиче серије уопште, делује досадно, јер је радња је ужасно развучена, што се види већ по малом броју сцена.


preuzeto sa vaseljenska

phpBB [media]


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Sve novosti i najave o serijama  |  Poslato: 26 Nov 2013, 18:02
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Трећа епизода “Равне Горе“: Четници су ту, само да пусте браде


Slika


Ни у трећој епизоди ТВ серије “Равна Гора“ – нема Равне Горе.
Прва сцена почиње прерачуном у датумима: делови 41. пешадијског пука окупљени су 11. априла негде у Барањи, а у ствари Дража их је још 9. априла пребацио преко Саве, у Босну. Наредник се жали да војска још није испалила метак на Немце, што се заиста није видело још од прве епизоде. Овај наставак зове се “Суноврат“ и прикладан је Бајићевом опису Југословенске војске.
Међутим, она је у Априлском рату 1941. године убила 1.500 немачких војника. Већ тај податак говори да су ствари изгледале другачије него што се овде сугерише. Иначе, уместо Немаца, војници из досаде гађају свраке, а један наредник их због тога шамара.
Та прва сцена траје шест минута, а друга је још дужа: 10 минута. Радња се дешава у селу Планиница, у породици Таралић. Сељаци су и даље тупави, свађају се око поделе земље, вичу једни на друге. Уочљиво је да су прозори на кући прљави. Пред крај те сцене ипак се појављују неки позитивни јунаци: насмејани, доброг изгледа и доброг држања. За сваки случај, наглашава се да је један учитељ. То су, наравно, комунисти. Они су већ наоружани, сакупљају пушке које војска баца – мада их ту тада још није бацала. Кажу: “Требаће“.
И трећа сцена је предуга, траје девет минута. Приказује војнике Југословенске војске у возу, 11. априла, западно од Ужица. Одмах се уочава контраст у односу на комунисте. Војници певају, шенлуче, пуцају кроз прозор, натежу флашу са ракијом, замало да се побију. Тако рећи, Булајићеви четници су већ ту, само им фале браде.
Неко је минирао пругу, па воз стаје. Тада се појављује машиновођа. Заиста је тешко разумети зашто је и он приказан као блентав?
У возу је и “син Драган“ (Окановић), који је раније био возач генерала Мирковића. Очигледно је да је и он дезертирао, као и сва она војска у возу. У стварности, тешко да је толико дезертера тог датума било у тој области.
Четврта сцена је најдужа, траје 13 минута. Радња се одвија поново у Барањи, 11. априла увече. Појављују се две историјске личности: мајор Мирко Станковић и наредник Перовић, који су се касније придружили Дражи (у ствари, са њим су били најкасније 9. априла). Командант пука је Словенац у чину потпуковника. Прави Словенац, Ратко Полич, добро је одиграо оно што је од њега тражено, али он има превише година за тај положај. Команданти пукова у осмој деценији живота једноставно нису постојали. Он се мајору Станковићу жали што као Словенац није могао да добије виши чин, док су Срби напредовали у војсци.
И ово је неутемељено: бивши аустроугарски официри не само што су напредовали, него су у старту добили чин више од оног који су имали у црно-жутој монархији, због чега су многи српски официри из протеста напустили војску. Расправа око пуковске заставе таје предуго, патетична је и неуверљива. Ту заставу наредник Перовић ће донети на Равну Гору.
Најзад следи једна краћа сцена: долазак војника Таралића, бегунца са Сипа, 12. априла у Планиницу, описан је за само два минута. “Само“ за ову серију, иначе и то је развучено.
И у шестој сцени појављује се неко нормалан: родитељи “сина Драгана“, кафеџије у селу Заовине испод Таре (да неће касније постати комунисти?). “Син Драган“ је сада у цивилу. Са собом је повео ону девојчицу коју је нашао у Зворнику. После пет минута она најзад каже да је из Београда и да се зове Милена.
У последњој, седмој сцени, један официр се 12. априла враћа кући, у Београд. Кућа је разрушена приликом бомбардовања. Он налази слику своје деце, а једно од њих је управо Милена, коју је одвезао “син Драган“. То је, ваљда, нека драма.
Број сцена је премали – више је прикладан позоришној представи. Сем тога, и кадрови су предуги. И да је радња сва ова три наставка смештена у један – и то би било предуго.
Зашто је дошло до оволико фактографских грешака у прве три епизоде?
На одјавној шпици пише да су стручни консултанти били проф. др Момчило Павловић и проф, др Предраг Марковић – прва два човека Института за савремену историју у Београду. Овај Институт и по законској процедури има монопол на Други светски рат, јер је неопходна његова потврда за пројекте који се раде државним новцем. Међутим, Павловић и Марковић се не баве Другим светским ратом, већ је он у опису радних места др Косте Николића и др Бојана Димитријевића. Прилично сам сигуран да код њих двојице Априлски рат не би био овако описан, да Мирковић не би носио сабљу већ официрски бодеж (заиста је чудно како је Бајић опасао сабљу једном пилоту, када је и он сам био пилот, макар у партизанском филму, и када, на крају крајева, ту нема никакве логике?), затим не би 41. пук и 11. априла оставили у Барањи, а што је најважније, они не би дозволили да се комунисти приказују овако афирмативно.
Уосталом, Николића и Димитријевећа комунисти су недавно тужили “за лажно сведочење“ на процесу за рехабилитацију ђенерала Драже. То је апсурд за себе: неко ко је познат по историјским фалсификатима нашао се да подноси тужбу за фалсификовање, а под фалсификовањем подразумева макар какву исправку тих фалсификата!
Елем, на сајту Института пише да су Павловићева специјалност политичка историја Југославије, историја Србије и Југославије после 1945, Косово и Метохија, социјална историја, итд. Био је коаутор само једне књиге о Другом светском рату, “Коста Миловановић Пећанац – биографија“, пре 10 година.
На сајту РТС-а 24. новембра је објављена Павловићева рецензија серије, уз овакву најаву: “Сценарио за играну серију `Равна гора`, као први део драмске трилогије `1941-1945`, аутора Радоша Бајића, своју коначну верзију добио је након детаљне анализе и консултација са стручњацима Института за савремену историју и њиховог директора професора др Момчила Павловића“.
Павловић пише да је први циљ серије да се “никако не одбацује антифашистичка борба српског народа“. Већ сама ова терминологија значи усвајање комунистичке пропаганде, јер “антифашистичке борбе“ није било у речнику армија Америке, Британије, Југославије, итд, већ је то парола комуниста, избачена оног момента када су их ти такозвани фашисти вероломно напали. Затим пише да се мислило на “стварање уравнотежене слике прошлости у широј јавности“, а све то ради “’промене историјске свести већине нашег народа“.
Дакле, Институт и државна телевизија праве договорну историју (“уравнотежену“) и мењају свест народа: то је типична соцреалистичка матрица размишљања, за коју смо веровали да је срушена 5. октобра 2000. године.
Пажњу привлаче и следеће изводи из Павловићеве рецензије:
“Мој задатак и задатак мојих сарадника је био да проверимо историјску тачност догађаја описаних у сценарију Радоша Бајића. Ту је искрсло неколико великих проблема… Тамо где има података, требало је извршити пажљиву реконструкцију. Тамо где их нема, требало је остати веран духу времена… Историјске личности приказане су верно, колико је то било могуће на овом степену историјских сазнања… О свим другим личностима, укључујући и Дражу Михаиловића, постоји још мање података него за Тита.“
Шта је то што није познато? Података у ствари има у изобиљу – може бити само да нису познати Бајићу, Павловићу и Марковићу, просто јер ово није њихов терен.
Као области научног интересовања др Предрага Марковића, на сајту Института наведени су “социјална историја, историја свакодневице, ментално мапирање“, и сл. Марковић је коаутор књиге “Тито – поговор“, у којој је диктатор приказан афирмативно. Као гост у емисији “Вече са Иваном Ивановићем“, на Првој српској ТВ, Марковић је на рачун Брозовог лика и дела изнео низ похвала. Конкретно, о ТВ серији “Равна Гора“, дао је изјаву за последњи број тједника “Време“ (21. новембар). Ту је рекао:
“Четници су и у рату имали озбиљан проблем са визуелним делом имиџа, што се види на фотографијама из тог времена. Изгледају као банда сеоских разбојника на теферичу.
Са друге стране, партизански имиџ је врло модеран, јер им пропаганду води Жорж Скригин.“
У стварности, реч је о неколико десетина фотографија са неугледним четницима, које су комунисти одабрали и потом стално прештампавали. Ако се погледају хиљаде фотографија, стиче се другачији утисак: четници су имали домаће униформе или српску народну ношњу, а илегалци грађанску ношњу. Када је реч о партизанима, Марковић очигледно о њима закључује на основу партизанских филмова, где изгледа као да су они имали фабрике одеће и обуће. А нису: 1941.су носили шта год, од 1942. превладавале су униформе “Независне Државе Хрватске“, а од 1943. британске униформе.
За поменути тједник Марковић је такође рекао:
“Кад видите жене из четничког покрета на фотографијама, оне изгледају као неке вране, док с партизанкама то није случај“.
Реч је о фотогртафији једне не баш лепе жене са шајкачом, коју су комунисти негде “ископали“ и онда је стално приказивали. Опет, када се узме у обзир целина, равногорке су биле два копља испред партизанских “другарица“.
Општи Марковићев закључак гласи:
“Прво Срби из Босне, а онда и остали, деведесетих су прихваитли тај имиџ који ни четрдесетих није добро изгледао, а камо ли деведесетих. То је та бизарна, гусарска, инфантилна идентификација са лошим момцима. Тај изглед је комбинација Анђела пакла и балканског разбојништва из 19. века.“
Марковића знамо као веома интелигентну особу, јер је још као студент побеђивао у загребачкој “Квискотеци“. Откуд онда, упркос томе, овакви стереотипи?
Можда је одговор у блиском сродству са једним од највећих и најтврдокорнијих комуниста – Добрицом Ћосићем?
То је велики проблем Србије данас: њихови рођаци су добро распоређени. Они не желе или не могу да прихвате ни елементарне чињенице, а другима не дају пролаз.


preuzeto sa vaseljenska

phpBB [media]


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Sve novosti i najave o serijama  |  Poslato: 26 Nov 2013, 18:08
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
ТВ серија “Равна Гора“: ван свих очекивања!


Још у изјавама протагониста пре годину и више дана, видело се да ће серија “Равна Гора“ Радоша Бајића донети нови талас (нео)комунистичке пропаганде, али оволико карикарање вероватно нико није очекивао.


Slika


У првој епизоди не само што нема помена Равне Горе, Драже и четника, него је у последњем кадру ни мање ни више него Лењинова слика, уз неумерено величање комуниста. Слика вође бољшевика уједно је и последњи кадар у јединој акционој сцени: док падају бомбе на Београд, 6. априла 1941, комуниста трчи кроз експлозије да би спасао штиглића! Он је радник, али интелектуалац, а по манирима, што се каже, господин човек. Када је приказан у стану, камера се задржала на књигама из његове личне библиотеке.
Нема их мало, а обимне су! Није му промакао штиглић, који је сломио крило ударивши у прозор. Комуниста је, наравно, хуманиста. Узима птицу, прави јој кутију, храни је и чува. А сутрадан ујутру је носи у фабрику, са све кутијом, ваљда да се не би осећала одбаченом, шта ли.
Тада почиње бомбардовање Београда, а комуниста из склоништа трчи до штиглића, не обазирући се на претње и псовке свог старијег друга. Да, и тај је комуниста, и то задужен да се стара о безбедности овог првог. Хоће се рећи: јака је то организација, није шала! Уз птицу, комуниста спасава и брошуру са поменутом Лењиновом сликом на насловј страни.
А какви су наши?
Укратко: ужас!
Командир карауле у Сипском каналу на Дунаву, пред зору 6. априла банчи у кафани, уз музику и две певаљке. Долази војник на бициклу и обавештава га да су на Дунаву уочени сумњиви чамци, преносећи поруку дежурног официра да одмах дође. Командир је видно пијан, а и прејео се, стално подригује. Одовуд га зове дужност, а отуд певаљке! Он је, као, у дилеми коме ће се приволети царству, али гледаоци нису, јер је сугестија очигледна. Командир каже официру да иде, са`ће он, само што неће – па одлази међу певаљке и враћа се банчењу.
Разочарани војник стиже до карауле таман да види да су му сви другови поубијани. Додуше, приказане су само нејасне експлозије, нема сцена борбе, не виде се ни Немци.
Овај догађај је кључан у оцени карактера серије.
Зашто?
Зато што је немачки напад – ако не рачунамо Словенију – заиста почео после поноћи 5/6. априла у Сипском каналу. Напали су специјалци из дивизије “Бранденбург“. То је била вероватно најбоља немачка јединица ове врсте, а напад је изгледао овако:
“…Немци, свесни те опасности, испланирали су заузимање и спречавање онеспособљавања Сипског канала. Уочи напада, прво је локални фолксдојчер позвао групу југословенских официра на неку прославу у своју кафану, где су сви омамљени средством за успављивање. У току ноћи 6. априла 54 припадника пука Бранденбург преобучени у српска сељачка одела су пребачени гуменим чамцима на југословенску обалу, побили успаване официре, и после краће борбе са војницима успешно заузели канал и сва постројења“.
Извор: Бранко М. Јевтић и Бранко Богдановић, “Јуришни батаљони војске Краљевине Југославије – од мита до истине“. Цитат је на страни 54, у поглављу “Заузимање Сипског канала“.
Књига, додуше, још није изашла из штампе, добио сам је у електронској форми, пошто смо Бранко Јевтић и ја блиски сарадници. Бранко је посвећен истраживач и доста је познат у нашем свету – тако да је за њега чуо и Радош Бајић. И Бранко је дао Бајићу опис догађаја у Сипском каналу…
Дакле, овде није у питању незнање, већ намера: српски официри, омамљени неком дрогом, приказани су као пијанице, и то у контексту идеализације комуниста.
Када је о потоњима реч, најпре се поставља питање: шта ће они у првој епизоди серије која се зове “Равна Гора“?
Зар није логично да ту буде Дража или неки његов сарадник?
Ако је баш морала нека партија, зар није логично да видимо представнике странака са великим бројем чланова и са угледом у народу, радикале рецимо?
А ако се већ приказују комунисти, зашто не према истинитим догађајима, као пета клона?
Наиме, ово су директиве Ј. Б. Тита уочи Априлског рата 1941:
“1. Задатак свих мобилисаних чланова КПЈ је, на првом месту, да утичу на стварање расула у Југословенској војсци, да шире забуну међу официрима и војницима и убеде их да је пораз последица некомпетентности официрског кадра, што би значило крај њиховом било каквом ауторитету;
2. Да покупе све оружје и ратни материјал напуштен у паници и сакрију га на безбедна места ради касније употребе;
3. Да пруже сву потребну помоћ усташама и другим сепаратистичким организацијама које доприносе брзом паду режима.“
У одушевљењу због слома државе коју су толико мрзели, комунисти се априла 1941. нису устручавали да пуцају у леђа југословенским војницима, као на пример у Крагујевцу.
Не очекујте да то видите у другој епизоди!
Опис краља Петра и његовог окружења, као и академика Слободана Јовановића, је толико понижавајући, да не вреди трошити речи.
Уместо тога, још која о комунистима.
Ова идеализација је, као наивна и контрапродуктивна, превазиђена још 1980-тих, у књигама једног од њихових главних идеолога, Добрице Ћосића. Милена Катић, представница грађанске фамилије, згражавала се над њиховом простотом и неукошћу. Носили су неке књиге које нису разумели, баратали су терминима чије значење нису знали, од господских манира није било говора…

Slika

Уочи рата, интелектуалаца је било у врху сваке партије – сем управо у комунистичкој, јер су их они сами побили, у тзв. чисткама. Привремено руководство КПЈ тада су чинили: Милован Ђилас, студент из Црне Горе, Јосип Краш, радник из Хрватске, Едвард Кардељ, учитељ из Словеније, Франц Лескошек, радник из Словеније, Иво Лола Рибар, студент из Хрватске, Александар Ранковић, занатлија (абаџија) из Србије и Миха Маринко, рудар из Словеније.
Био је то најслабији састав руководства КПЈ од њеног оснивања. Поређења ради, Сима Марковић, који је у Београду докторирао математику 1913. године код Михаила Петровића Аласа и Милутина Миланковића, био је професор и у Москви, све док га нису ухапсили. Док су Марковић и његови другови водили партију, профил предратног руководства није се могао наћи ни у њеним месним руководствима.
Писмених чланова и симпатизера је, наравно, било, али они нису били радници, већ тзв. салонски комунисти, али то је друга и дуга прича…


preuzeto sa vaseljenska


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 28 Nov 2013, 01:40
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711

OffLine
Domaća Serija - Ravna Gora - Slom (2013) Epizoda 2


_________________
Slika


Vrh
Astra
Post  Tema posta: Re: Ravna gora  |  Poslato: 28 Nov 2013, 01:42
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 13 Apr 2012, 02:58
Postovi: 10711

OffLine
Ravna Gora (serija) - Epizoda 3 [2013]


_________________
Slika


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 65 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker