Љубомир Симовић
PORTUS REGIUS

1.
Госпон Антонио носи реденгот
реденгот марамицу цвикере и прстен
води ме кроз своје велике старе собе
са макетама бродова глобусима и сликама
показује ми велику библиотеку
један крај другог песници дуечента
па историја поморства свакакве енциклопедије
урамљене дипломе докторати
писаћи сто пред њим медвеђа кожа
фотеља с тако великим наслоном
као да треба да штити потиљак
Од чега
Од метка на пример

Подиже кажипрст госпон Антонио
пропе се на прсте подиже кажипрст
и настављајући разговор започет
још пре ове песме рече баритоном

Господине мој
ратови живот револуције борбе
уметност песништво све су то којештарије
a ја то не кажем као незналица
ја сам читао и Дидроа господине
и то на француском господине мој

Ето толики су спасавали
свет па јесу ли га спасли
Само унесрећили

Стално пуцњава крв топови у ерекцији
цокуле бајонети мањерке војничке курве
толико крви да ти се напросто повраћа
па све те победе са заставама и музиком
а све је десет година после победе
исто ко и десет година пре ње

Ако није и десет пута горе

Ово човечанство уме само да убија
да пије силује да пали куће и цркве
да руши да пљачка и краде

Шта год да почнеш нема наде

Нема вере
a у шта и да верујеш после свега

Ја ово говорим на основу искуства

Човек не вреди ни колко трунка прашине
а ништа од онога што смо измислили
што смо саградили и створили не помаже

А Бог

Ни Бог

Слушајући га запањен цело вече
нисам стигао ни да отворим уста

Такав ауторитет, можете мислити
Одох од њега потпуно утучен

Нисам чуо ни како се врата
иза мене затварају кључем

2.
Шта сам све јео
Боље ме питај шта нисам
рече дебељко у крчми гурнувши јеловник

Петла у вину
патку пуњену сланином
срнетину са ананасом и крушкама
кнедле од штуке пужеве жабље батаке
свињетину зечетину јаребице
али ту треба бити уметник
не може то тек тако
црни лук и месину на жар

Али није у томе ствар

Нема јела у коме нисам уживао
јео сам што ни краљеви нису јели
ако ја не знам онда не знам ко зна
ја као цркве походим
италијанске шпанске кинеске
француске и грчке ресторане
и уз најбоља вина (Рајна, Бургоња)
мирно пробирам најбоље врсте хране
и осећам се при том као краљ

Ал на градилишту
на минус шестепени
кромпир печен у пепелу кад једем
осећам се ко да сам посвећен

3.
Стари радник обрисао је руке
о кожну кецељу и повео ме пажљиво
кроз своју радионицу чији је под застрвен
финим коврџама изрендисаног јасена

Осећаш ли
рече
како тај орман мирише на смолу лак и уље

Па се насмеши и махну руком и рече
Ја сам ти овај свет
још пре педесет година весело ухватио
за дршку чекића и још га држим чврсто

4.
И сав живот да живиш на њиви мањој од гроба.
И сузу не пушташ, да мрву земље не однесе.
И све да ти буде борба и тескоба.

И кисне зид, твој коштац и загрљај с ветром.
Зар после толико муке и снаге дође најмањи посао:
кратка жетва на њиви мањој од гроба.

5.
Луција рече шта си се смрачио насмеј се
затим седе за писаћу машину
весело увуче лист хартије окрену ваљак

Погледај рече гвоздену куку ?
на одсеченој руци гусарског капетана
а ево и нашег књиговође %
он увек носи наочаре
и кроз њих гледа свет
бројеве влажне жене море лето и јесен
кров моје куће ˆ између шуме и поља
изнад кога светли ) полумесец танак и хладан

кап кише
пуноглавац
удица

......у махуни грашка семенке поређане

а ово
++ + +
++ +
+ + + + + +
ово је гробље свете Катарине

X
накривљен избрисан крст
ознака непознатог

Š крунисана змија змија принцеза

G склупчан заспао пас

YaaaaaaaaaY
YaaaaaaaY
YaaaaaY
YaaaY
Y
јато ждралова y јесењем блеску

B трудна дојкиња
С једро на мору
или затегнут лук
шта ти се више свиђа

А сад
сад ћу се и ја појавити
у свој својој белини и лепоти
















,,,,,,,,,,,,
,,,,,,,,,
,,,,,,
,,,
,



















6.
Изненада је устала зграбила торбу
изгурала ме на степенице на врата
и рекла хајде хајдемо
сада ми ти покажи
како проводиш живот
како га волиш
и како му се дивиш и ругаш

Шта да јој покажем питам се ја

Одведох је прво у зоолошку башту

Кажем ево
ево брдовите камиле

Ево га слон
троми храм
на четри тешка стуба

Лабуд што спава
на својој слици у води

Папагај
дуга која брбља

Велики северни јелен
са дрветом на глави

Ха-ха смеје се Луција
заценула се клања се од смеха

Затим смо се смуцали покрај мора
шутирали конзерве брали кантарион
пливали трчали бежали од пене
и најзад сели на једну стену шибану ветром и ћутали

Изгужвано злато неба на западу
снажним сунчевим зраком облаци подупрти
и њена коса светлуца
око две наше главе у ветру
то издалека изгледа
као нешто запаљено над земљом

Ветар суши али не тако брзо
мокар траг у облику срца
на стени на којој је седела

Затим вечерали у некој крчми у подруму
дагње са лимуном флаша белог вина
радич салата керња лешана
па богме опет хладна флаша белог

Онда смо се вратили њеној кући

Са сапуницом у ушима и на ивици косе
све до пазуха длакавог умотана
убрусом који стиска на грудима
изашла из купатила
а лоза чешала зид руиниране кућерине
и промицало небо пуно брзих облака

Чули смо само како ветар море
талас по талас
прелистава
разумели смо шта чита

А да ли пада престо ил прети рат
и ко је срушен ко унапређен
ко је продао ко је купио
не знамо немамо кад

Hero из барке на рингишпил
из кревета у талас
из свађе у свађу из грохота у грохот
у бакалницу на рибљу пијацу
кроз кишу од које остају модрице
кроз доба сунчања доба снега
загрцнути од чистог ваздуха
задиханим пољупцем ућуткани
играмо се и живимо
живи као да мртви нећемо бити никад

7.
Шкољко у стени,
стена већ и сама,
пупку скамењени,
комето без плама,

печате у гробу!
У коме ћеш горе
сведочити добу
да ту беше море?

1963 (1970)