|
| Autoru |
Poruka |
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
niz tvoje sapi zvezda pala
zalud te privijam uz sebe k'o uz krst
ti kao talas izmices
Ostavljas slane kapi bistre
i jato dobrih mirise Istre po sobi razvijas
ostavljas varljiv zalog pene u srcu
ove napukle stene koju razbijas...
|
|
|
|
|
|
|
MARRIIN
|
|
rang
Pridružio se: 26 Sep 2012, 15:39
Postovi: 3402
Lokacija: bgd
|
|
|
|
|
|
|
Andjeo sa greskom
|
|
ASG
Pridružio se: 06 Dec 2012, 20:55
Postovi: 11718
|
|
|
|
|
|
|
Andjeo sa greskom
|
|
ASG
Pridružio se: 06 Dec 2012, 20:55
Postovi: 11718
|
|
|
|
|
|
|
Andjeo sa greskom
|
|
ASG
Pridružio se: 06 Dec 2012, 20:55
Postovi: 11718
|
|
|
|
|
|
|
Andjeo sa greskom
|
|
ASG
Pridružio se: 06 Dec 2012, 20:55
Postovi: 11718
|
Odlutas ponekad i sanjam sam
priznajem ne ide, ali pokusavam
i uvek dodje D-moll
spusti se ko lopov po zicama
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i tesko prodje sve to
Jedan D-moll me dobije
kako odes ti u sobi je
glupi D-moll uvek sazna kad je to
uhvati me cvrsto i ne popusta
lud je za tisinom, to ne propusta
vodi me u svoj plavicasti dol
Jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga
za D-moll
Ponekad te nema i sasvim sam
izmisljam nacin da malo smuvam dan
ali je lukav D-moll
pusti da se svetla svud priguse
saceka poslednje zvezde namiguse
vuce mi rukav, idemo
Plasi me on, gde si ti
hiljadu se stvari moglo desiti
glupi D-moll, za kim tugujem svu noc
uzme me u svoju tamnu kociju
nebo primi boju tvojih ociju
znam taj put, to je precica za bol
jedan D-moll me razvali
neki bi to prosto tugom nazvali
nije to, sta je tuga za D-moll
Ostala je knjiga
sa par neprocitanih strana
i neke stvarcice od Herendi porcelana
jedan pulover u kom si bila
i ostala je ploca Best of Ry Cooder
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao zeljan
dok me bude, moja mila
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
Nekima se čini da su moje pesme sve iste...
Shvatam ih
potpuno... Meni su, na primer, one Ajnštajnove formule sve iste.
Nismo svi svemu dorasli...
Stihovi su uflekali stranice ove
knjige kao višnje damastni stolnjak baštenskog stola, i odaću tajnu: oni
su pisani obrnuto, na muziku, otud tolika raznolikost i amorfnost
mrlja, uprkos vrlo doslednim rimama...
Pade, znači, kula od
karata sa čije su osmatračnice Nedorasli taman opazili metričke modle iz
kojih moje melodije ispadaju kao vanil-krancle...
Do vraga,
počinjem da zvučim kao Kritičar.
U prevodu, najveći krivac što
su ipak pomalo sve iste sam doista ja, ali ne toliko Ja Kompozitor, i ne
Ja Pisac Tekstova, nego više Ja Pevač Svojih Pesama. Sto trideset i
koja pesma dosad! Zamislite reviju na kojoj bi jedan jedini maneken
nosio sto trideset i koji model. Pa ne znam kakvi da su modeli...
Sve bi bilo mnogo jasnije da jednu moju pesmu peva neki Šaban u bordo
odelu, drugu, recimo, blazirana Rok Princeza Na Zrnu Belog Praška, a
tek svaku treću ja...
Jednog dana sve će doći na svoje, to
znam, ali prethodno bih morao da nađem malo vremena da umrem, i ispunim
još par rubrika u formularu Večnosti, tako da baš ne vapim za tim
danom...
Muzičari me (umereno) hvale kao pesnika, a književnici
kao pevača, ali i jedni i drugi triput pljucnu i prekrste se terajući
me od sebe, čim primete da im se primičem u odrpanoj sivoj kukuljici,
zveckajući upozoravajućim zvonom na štapu svog talenta...
Ali,
dojave mi Dobronamerni da me je neko od kolega opljuvao u štampi, pa
tako saznam da imam i kolege?
Nedavno me je u holu hotela
"Maestral" spopao jedan Interpretator, Nosilac Festivalske Spomenice,
jedan od onih najokorelijih, što farbaju kosu u crno i povlače se po
jutarnjim programima...
Ma, ne dolazi u obzir...
Za
njegovo ime ne samo da nema mesta ni na marginama ove knjige, nego ne
mogu da ga prilepim ni za korice, kao žvaku...
Potreban mi je
više kao maskota svih onih koji kad im stane auto traže kvar na tuđem
vozilu...
Vokalni Solista me je, uglavnom, pitao kad ću i ja
napraviti jednu pravu pesmu? Dosta mu je tog recitovanja, šta li je?
Morao je već jednom da mi kaže šta misli o meni...
Ljudi iz
njegovog društva branili su ga time što je malo popio...
U redu
je, rekoh...
Ja bih morao puno da popijem da bih rekao šta
mislim o njemu, i njima...
A iza svojih pesama stojim...
I ne pada mi na pamet da ih branim...
One su tu da brane
mene...
Zato i stojim iza njih...
Bilo bi
glupo da kažem kako više nemam onih dvadeset godina?
Imam ih,
na sreću...
I još dvadeset i tri sledeće uz njih...
Nazivali su me amaterom kada sam ušao u posao, u međuvremenu su se svi
potpisali pod diplomu Velikog Profesionalca koju sam stekao, ali i
papirni brodiči napravljeni od ovih stranica poterani su od obale daškom
Amaterizma, koji sam eto uspeo nekako da sačuvam u sebi, ljubomorno,
kao tajni porodični recept...
Onaj okrugli furnirani sto više
ne bi morao da se razvlači, tek par gostiju je preostalo...
A
ja naravno nikad nisam maturirao...
Školske 1994/95. godine, u
gimnaziji u Senti uradio je to za mene konačno moj mladi prijatelj
Adrijan Arsenović, odbranivši sa najvišom ocenom svoj maturski rad iz
muzičke kulture na temu: Harmonska i formalna analiza pesama Đorđa
Balaševića.
Mom Đoletu, umesto maturske slike u izlogu...
Tek toliko... A ja zaista možda i jesam slab muzičar, kao što se
priča...
Ali šta bi tek bilo da nisam?
Ih, brate...
Ko bi nam bio ravan?
"Dodir Svile"
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
|
|
|
|
|
|
LaYa
|
|
Laki
Pridružio se: 18 Maj 2012, 15:12
Postovi: 22907
|
„ Bio je to jos jedan od onih dana kad ti bas i ne ide....
No, da njih nije kad bi se setio da postoje i dobri dani?“
„ Laz je teska droga, sa te igle se jos niko nije skinuo...“
„ Sedam godina su kofer u koji moze stati strasno puno stvari.
Ako umes da pakujes, naravno...“
„ Izgleda da su lose vesti ovih dana organizovale neku trku ciji je cilj na mojoj adresi.“
„ Postoji jedan neresiv problem kod nas: oni koji te vole to ne umeju da pokazu, a oni koji te mrze to ne umiju da sakriju...“
„ Smrt je iskusan igrac...
Za sve one godine nije jos poslo za rukom da me zaplasi.
Nije joj trebalo puno da svati da je primecujem tek ako se muva oko Nekog Meni Dragog...“
„ I mada svaki put uredno nesto pozelim, zelje mi se bas i ne ispunjavaju...
Negde je zapelo...
Mozda se ispunjavaju nekome drugom?
Ne bi bilo prvi put...
Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to zelje, steta bi bilo da samo tako propadnu.“
„ Svaka skola se placa, a narocito vecernja.
U visoj zivotnoj, koju sam apsolvirao, skolarina je ponekad bivala asronomska.“
„ Zna se koja vrsta price pocinje sa: Bilo jednom...
Ne, hvala, vec izvesno vreme ne verujem u bajke...“
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 57 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
