Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 28 Mar 2024, 23:43


Autoru Poruka
lOOla
Post  Tema posta: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:42
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Леонардо ди сер Пјетро да Винчи


Leonardo da Vinci -Leonardo di ser Piero da Vinci; Винчи, 15. април 1452 — Амбоаз, 2. мај 1519) је био италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Oписан као идеал „ренесансног човека“ и као универзални геније. Познат је по својим ремек-делима, као што су „Тајна вечера“ и Мона Лиза, а његови изуми се данас користе у модерној технологији, иако нису примењивани у његово доба. Помогао је развоју анатомије, астрономије и грађевинарства.
Његове слике се данас сматрају врхунским делима овог „универзалног генија“, како су га често називали. Био је фасциниран мистеријом људског лица и могућношћу читања „покрета душе“ кроз покрете и изразе лица. Леонардов портрет жене фирентинског званичника тога времена „Мона Лиза“ надалеко је познат по загонетном изразу лица портретисане даме. Портрет „Мона Лиза“ је први психолошки портрет насликан у историји те се зато даје толики значај овом делу (ово дело је кохезија две технике које је он установио - сфумата и кјароскура).


Slika
Мона Лиза 1503.–1505. /1506.


Леонардо Да Винчи је рођен у доба ренесансе, 15. априла 1452. у једној сеоској кући, 3 km удаљеној од Винчија.
Како се родио пре заведене конвенције о именима, Леонардо се звао именом које је значило „Леонардо син господара из Винче. Леонардо је сам потписивао своје радове као „Леонардо“ или „Ја Леонардо“ („Io Leonardo“). Многи аутори његове радове наводе као радове Леонарда, а не као радове Да Винчија. Име свога оца, наравно, није употребљавао због свога нелегитимног порекла - био је ванбрачно дете.
Леонардо учи занат у уметничкој радионици Верокија 1466. Андреа дел Верокио је био водећи фирентински вајар, златар и сликар. Верокио је одушевљен цртежима младог Леонарда и прима га у своју радионицу, где Да Винчи почиње да ради са многим познатим уметницима - Ботичелијем, Перуђинијем, ди Кредијем. У јуну 1472. Леонардо је постао члан сликарског еснафа, чиме је завршио шегртовање. У књизи уписаних у еснаф да Винчи је уписан под именом Лионардо.
Прво познато Леонардово дело је цртеж долине Арна у мастилу- урађен 5. августа 1473. На њему се види Леонардова даровитост, јер је ралистично насликао пејзаж, што нико пре њега није урадио.
1476. Леонардо и Верокио по наруџбини су насликали слику Христовог крштења. Леонардо је насликао предњег анђела и пејзаж. Разлика између ова два уметника види се у изради анђела.
1476. године је био анонимно оптужен за хомосексуални однос са 17-годишњим познаником Јакопом Салтарелијем који се бавио проституцијом, а који му је био модел. Скупа са неколицином младих мушкараца је био оптужен за хомосексуалност. Услед недостатка доказа, био је проглашен за невиног. У следећим годинама је био под присмотром „Ноћних стражара“- у ренесансно доба се тако ѕвала морална полиција. Тврдња да је Леонардо да Винчи био хомосексуалац се јавно прихвата. Најдужи однос је имао са лепим делинквентом Ђаном Ђакомом Капроти да Ореном којега су звали „млади ђаво“ и који је у његову службу ступио када је имао 10 година, као његов асистент. Он је овог младића помагао и после смрти му је оставио својим тестаментом половину својих винограда.
Око 1482. године до 1499. године је радио за Лудовика Сфорцу, војводу у граду Милану где је основао и властити атеље са ученицима. Ту је употребљено 70 тона бронзе- у покушају војводе за одбрану од Француза и Шарла VIII која је претходно била намењена за његову велику скулптуру у граду Милану 1495. године. Милано се предао без рата и 1498. Сфорца је свргнут. Леонардо је остао у Милану све до времена када је видео како француски стрелци луковима тренирају на његовом моделу скулптуре „Gran Cavallo“ у половичној величини и отишао је, најпре у Мантову па затим у Венецију. У Фиренцу се вратио априла 1500. године.
У Фиренци је ступио у службу Чезара Борџије, сина папе Александра VI, којега су звали „Војвода Валентино“ као војни архитекта и градитељ. 1506. године се вратио у Милано који је тада био у рукама Максимилијана Сфорце, од како су истерани Французи. 1507. године се сусрео са лепим 15-годишњим аристократом, грофом Франческом Мелцијем који је постао његов ученик, животни друг и наследник.
Од 1513. – 1516. живео је у Риму где су у то време деловали сликари Рафаело Санти и Микеланђело. Иако са њима није одржавао контакте, сматра се да је извршио одлучујући утицај на пресељење скулптуре Давида – Микеланђеловог ремек-дела. Због тога Микеланђело није био одушевљен. 1515. године је Милано опет окупиран и Леонарду је поверено прављење декорације за мировне преговоре у Болоњи између француског краља Франсоа I и папе Лава X, када је први пут морао да се сусретне са краљем. 1516. године је ступио у службу краља Франсоа I и употребљавао је замак одмах поред краљеве резиденције, добијао је велика примања и постао краљев пријатељ.
Умро је у Француској у граду Амбоаз у замку Кло-Лисе и у складу са његовом последњом жељом, његов ковчег је пратило 60 просјака; сахрањен је у капели замка Амбоаз.


Slika
Бахус


„Сликарство је поезија, која је видљива и не да се чути а поезија је сликарство које се слуша и невидљиво је“


Леонардо је познат захваљујући својим сликама и мајсторском сликом као што је Тајна вечера која је насликана 1498. године и „Мона Лиза“ (која је позната и као „La Gioconda“ на италијанском или „La Joconde“ на француском језику) која се налази у Лувру у Паризу и насликана је 1503. – 1506. –тих година иако се воде полемике да ли је ову слику направио сам или заједно са неким од својих ученика. До данашњих дана је сачувано његових седамдесет слика, али ни једна његова скулптура.
Леонардо је често планирао велике слике са великим бројем пројеката, нацрта и скица, али нису биле завршене.
Године 1481. био му је поверен задатак да направи слику „Поклоњење мудраца“ (Фиренца, галерија Уфици)за самостан Св. Доната из Скопета, али је слику остала недовршена, а Леонардо одлази у Милано.
У Фиренци му је било поверено да направи велику и опсежну слику „Битка код Ангијарија“, док је његов ривал Микеланђело требало да направи слику на супротној страни зида. После разраде у небројеним скицама, он је напустио сликање из техничких разлога.
Користио је нови композицијски приступ - централна фигура се налази напред и све је подређено њој, док су остале фигуре и предмети у позадини, груписани тако да још више истичу централну фигуру. Његове стилске иновације су још уочљивије у Тајној вечери, где је једну устаљену тему приказао на сасвим другачији начин. Уместо да 12 апостола представи као индивидуалне фигуре, он их групише у групе које окружују Христа као централну фигуру. Сасвим позади, кроз прозор је приказан пејзаж. Да Винчи апостоле и Христа приказује у моменту кад Христ објављује Јудину издају, и на готово реалистички начин приказује различите емоције апостола, запрепашћених овом вешћу.

Slika
Тајна вечера (1498.)

Да Винчи је утицао на скоро све касније уметнике високе ренесансе, а пре свега на Рафаела. У потпуности је изменио миланску школу, а утицао је и на школе у Парми, Фиренци и другим ренесансним центрима.
Иако је Леонардо створио релативно мали број слика (од којих је велики број недовршен), он је ипак један од најутицајнијих и најиновативнијих уметника Ренесансе. У његовом раном периоду, сликарски правац који је следио није се много разликовао од стила његових учитеља, да би сазревајући, Да Винчи вешто одбацио ригидан начин третирања фигура и објеката, и практично их оживео, користећи сфумато, своју надалеко популарну технику.


Slika
Архитектонска студија


Око 1483. године Леонардо се сели у Милано да би радио као цивилни и војни инжењер за Лудовика Сфорцу (познатог и као Лудовико Моро -Ludovico il Moro/Лудовико Црни), а посао сликара и скулптора му постаје споредно занимање. Леонардо је радио и као дизајнер и директор дворских фестивала. Ту започиње своје прве систематске научне студије базиране на практичним искуствима из анатомије, ботанике, математике, физике и механике. 1499. године Леонардо се поново враћа у Фиренцу. Наредне године ступа у службу француског краља, оставши у њој до 1506. године, након чега се враћа у Фиренцу до 1507. Из Фиренце наставља пут за Милано где ће живети наредних пет година. Од 1516. године па до своје смрти живео је у Француској са својим учеником и наследником Франческом Мелцијем (1491 —1568.)
Леонардо је најславнији интелектуалац ренесансног периода захваљујући мноштву његових интересовања: од војне архитектуре, преко анатомије, геометрије, астрономије, грађевинарства, хидраулике, физике до опште технике.
Иако су га за његова живота патрони ангажовали за најразличитије послове - од планирања утврђења, замкова и канала, до креирања балских одора - он је до данашњег дана остао познат као један од најважнијих сликара у историји човечанства.
Да Винчи је целога живота цртао, правио је скице и нацрте, мастилом или оловком. Сачувано је 4 000 његових цртежа, често малих димензија. Леонардо је писао у збијеним линијама, написаним као одраз у огледалу, здесна на лево. Уз њих су цртежи биљака и шеме зупчаника и точкова. Читаве странице посвећене су оружју, копљима, буздованима, мачевима егзотичног облика. Ту су, затим, скице за прављење утврђења и схеме артиљеријског оружја, цртежи летећих машина, тенкова, опреме за роњење и других фантастичних ствари, вековима пре него што су направљене.
Чак је дизајнирао и робота, који је могао седети, махати рукама и померати главу док би отварао и затварао анатомски верну вилицу. “ Могу да правим топове, мало оружје, корисно и веома лепих облика, различито од оног које се користи.“ писао је уметник.
Да Винчи је цртао и различите животиње: псе, мачке, медведе, коње, па чак и змаја. Без знања детаља о анатомији, осим оних које је могао да види голим оком, нацртао је „Дрво жила“ на коме је приказао положај срца, плућа и главних артерија у људском телу.


Slika
Леонардо да Винчи- Модулатор


Много Леонардових записа се односило на грађење и планирање градње катедрала. Његове студије су почињале испитивањем разних грађевинских алата и помоћних средстава за градњу. Надаље, он је наставио у области која до тада није била испитивана- у носивости стубова и подупирача, као и сводова и лукова.

Експерти су сагласни да је већина његових архитектонских студија била теоријски рад. Његови радови су означени као „како пројектовати конструкцију за декорацију фасаде“ или „како декорисати раван направљену за прославе“. Са друге стране, неки нацрти су интересантни у својој амбицији да представе огромне грађевине, кружна степеништа, улице са многоструким саобраћајем за пешаке и комерцијалним саобраћајем. Ни један од ових планова није остварен.
Као свој архитектонски рад, Леонардо је презентовао модел „идеалног града“ за Лудовика Сфорцу. То је захтевало потпуно преуређење града Милана што се, наравно, никада није остварило. Само мали број Леонардових радова у архитектури је угледало светлост дана. Вероватно је сарађивао и са другим архитектама као и Брамантеом 1492. године код преграђивања трга Виђевано и код неких профаних објеката. Знамо да је предложио пројекат централне куле Миланске катедрале и 10. маја 1490. године иако је одбијен, био је предложен да ради нови који никада није завршио.
Године 1502. он је направио цртеж висећег моста са дужином од 720 стопа у једном сегменту (240 m) као део грађевинског пројекта за султана Бајазита II из Константинопоља. Мост је требало да буде изграђен на ушћу Босфора, познатог као Златни рог. Никада није изграђен, али је његова верзија обновљена 2001. године када је на основу његовог пројекта постављен мањи мост у Норвешкој.
На заласку свог живота је радио на пројектима двора краљеве мајке у Роморантину у Француској, али нажалост, ни овај пројекат се није реализовао.


Наука и конструкција машина


Slika
Леонардо да Винчи


Уверљиве и упечатљиве су његове студије које су убележене у дневнике који садрже 6.000 страница примедаба и цртежа у којима се налазе прелази између науке и уметности. Био је леворук и целог живота је употребљавао огледалско писање јер се овако лакше писало помоћу пера левом руком.
Целога живота трудио се да састави велику енциклопедију која би садржала све са детаљним цртежима. Од времена како је напустио своје студије латинског и математике, Леонарда су тадашњи научници у већини игнорисали као научника.
Леонардо никада није објавио и ни на који други начин није ширио садржаје својих дневника. Његови записи су до 19. века остали загонетни и неразумљиви и нису имали утицаја на развој науке. У јануару 2005. године су научници открили тајне лабораторије које је он употребљавао за студије летећих машина и које су биле у срцу Фиренце, у запечаћеним манастирским просторијама поред Базилике најсветије Девице.

У астрономији Леонардо је веровао да Сунце и Месец круже око Земље, као и да је Месец покривен водом и као такав одбија светлост. Открио је утицаје месеца на плиму и осеку.


Slika
Анатомија једне жене


Slika
Фетус у материци


Леонардо је учествовао у сецирању и то је омогућило израду многих анатомских цртежа и планирао је велике радове људске и упоредне анатомије. Дошао је на идеју како сецирати око и тај се начин употребљавао до 19. века. 1490. године је створио „Канон пропорција“ по идеалним пропорцијама мушког тела који је пописао у свом раду римски архитекта Маркус Витрувијус Полио и ова студија је названа „Homo Vitruvius“ - „Витрувијански човек“, који је један од најпознатијих његових радова.
Његова проучавања анатомије водила су ка пројекту првог робота у писаној историји. Пројекат се зове и „Леонардов робот“; био је вероватно нацртан 1495. године, али је објављен тек педесетих година 20. века и није познато да ли је неко покушао да га конструише.


Slika
Студија лобање мушкарца

Slika
Мушке гениталије


Леонардо је био фасциниран летењем и створио је неколико машина, од којих и нацрт за хеликоптер који би био покретан са 4 човека и који не би могао да полети али и неке машине које би вероватно могле полетети. Осим тога што је саставио нацрте који имитирају птичија крила, предлагао је и нацрте са крилима слепог миша. У својим белешкама се осврће и на идеје о падобрану које је разрађивао само теоретски. Као погон за своје машине је употребљавао људску силу иако је знао да то може да се разматра и функционише само као теорија.
Пронашао је анемометар на одређивање смера ветра и био је то јако значајан проналазак који је побољшавао безбедност летова, радио је и на инструменту који мери брзину ветра као и инструменту који је требало да одрећује водоравност летова.


Slika
Летећа спирала


Његови дневници садрже и неколико проналазака војних машина као на пример аутоматима опремљени тенк који се покреће снагом људи или коња[3]или касетну бомбу и то упркос томе што је рат сматрао за најгору људску особитост и делатност. Конструисао је нешто као топ који је подешавао угао свога дејства, био покретан и био употребљив у рату. Његове идеје дале су основ данашњем оружју као што су револвери и аутомати. Створио је радове и пројекте који, иако нису били пропраћени математичким рачуницама, казују да је Леонардо познавао законитости и значај аеродинамике.


Slika
Аутомобил

Slika
Оклопна кола- тенк


Даљи проналасци се односе на подморницу, на озубљену машину које се може сматрати првим калкулатором и аутомобил који би био покретан помоћу опруга. Планирао је индустријско загревање воде помоћу сунчане енергије и параболичких огледала. Пронашао је скафандер који је разрадио у својим студијама иако се састојао само од звона за главу и пливајућих плутви. После је додао и кожно одело за пливање у води. Исто тако је конструисао и бушилицу која се састојала од механизма са точкићима и имала је главу.
Од даљих проналазака који су нашли примену у данашњем времену ту је, нпр. хидраулична тестера. Имао је систем климатизације који би редуковао јаке промене климе које би погубно утицале на његову лабораторију. Мерио је влажност ваздуха на основу мерења у виду неке врсте вагице- вуне и воска и разлике у тежини када вуна повлачи влагу која се приказивала на једној скали.
Иако већина Леонардових проналазака није реализована, многи од његових пројеката су били технолошки обистињени како то на пример демонстрира његов „тенк"


Slika
Покретни зупчаници



preuzeto sa raznih sajtova


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:44
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Божанска пропорција


Slika


„Нека ме не тумаче они који нису математичари“, често је цитирана мисао која се приписује славном Леонарду да Винчију (1452–1519), једном од највећих уметника, научника и истраживача које је људска цивилизација имала.
И данас, док Леонардова дела и даље изазивају огромну пажњу и ништа мањи отклон због мистичности која им се олако приписује, не можемо а да не признамо да поглед на њих одаје утисак апсолутне хармоније и бесконачности, нечега чега у реалном животу готово и да нема.
Тај утисак и осећај које ствара невелики број завршених радова и на хиљаде скица, цртежа и илустрација сведоче о делу човека који је, стварајући у времену када се средњовековље гасило а напуштена, античка љубав према човеку будила, покушао да у траговима и остацима прошлости пронађе вечне, непроменљиве истине, универзалне за свако друштво и за сваког човека.
Леонардов рад носи у себи сведочанство о духу времена ренесансе, када се хуманизам као филозофска поставка и идеја епохе изборио са изазовима и искушењима празноверја и незнања.
Леонардове слике, познате не само у оригиналу, већ и по свуда присутним репродукцијама – Поклоњење мудраца (1481), Тајна вечера (1498), Мона Лиза (око 1505), Св. Јован Крститељ (1514) – део су најзначајније светске уметничке баштине.
Постоји, међутим, и једно дело које својом структуром и садржајем даје одличан увод у причу о односу великог уметника и математике. Реч је о цртежу Витрувијански човек (око 1485), мушкој фигури која као да лебди у недефинисаном простору ограниченом једино танким линијама квадрата и круга.
Позивајући се на Витрувија, славног римског архитекту с краја старе ере, Леонардо свесно открива ко су му узори и где тражи одговоре на своја све бројнија питања.
Ако пратимо његове списе, познате као кодекси, које он, и текстом и цртежима, готово махнито, упорно и свакодневно испуњава, видимо све теме и области којима се бавио овај хуманиста и свакако највећи homo universalis кога је свет видео.
На више од 5000 страница Леонардових записа налазе се размишљања, анализе и проналасци у толико разноврсним научним дисциплинама као што су анатомија и аеронаутика, ботаника и механика, картографија и хидраулика, акустика и производња оружја, урбанизам и оптика.
Леонардо у Београду
Захваљујући сарадњи са Музеом идеале Леонардо да Винчи из Леонардовог родног Винчија крај Фиренце, српски дизајнер који живи и ради у Италији, Недељко Аџић, реализовао је око 40 полиедара према оригиналним нацртима из књиге О божанској пропорцији. Уз изузетну подршку директора Музеја, Алесандра Вецозија, и Италијанског института за културу у Београду, изложба полиедара О божанској пропорцији први пут се представља у Србији у оквиру програма националне, научнопопуларне манифестације „Мај месец математике – М3“.
Све ово, заправо, као да је захтевало јасну систематизацију, своју припадајућу меру и број, коју Леонардо стиче случајним (?) сусретом с Луком Пачолијем (1446-1516) у Милану, у време осликавања Тајне вечере за Цркву Санта Марија дела Грације, вероватно 1496/97. године.
Од тада, па наредних десетак година, Леонардо и Пачоли су нераздвојни пријатељи, сарадници и истраживачи, који покушавају да оживе и поврате давно заборављена античка знања. Пачоли, фрањевачки монах, постаје Леонарду и учитељ математике који му помаже да стекне математичка знања неопходна за даљи развој његових идеја и радова.
Њихова сарадња кулминира објављивањем три рукописне верзије Пачолијевог списа De Divina Proportione – О божанској пропорцији, крајем 15. века, на коме Пачоли сукцесивно ради и наредних година.
За књигу свога пријатеља Леонардо припрема цртеже који илуструју златни пресек, пропорције и моделе полиедара о којима су писали бројни антички филозофи и математичари, попут Платона, Еуклида и Архимеда.
У човеку ренесансе полиедри изазивају дивљење јер представљају тела изванредне лепоте. Додекаедар се, тако, доживљава као представа универзума у свој својој величини и целокупности. Поред полиедара Леонардо дизајнира и слова абецеде – иницијалe, од којих је можда и најпознатије велико „М“, које Метрополитен музеј из Њујорка користи као свој лого.
Како је прво штампано издање овог дела објављено тек 1509, неколико година по разиласку Леонарда и Пачолија, закаснела слава о теоријском спису из математике почиње да се шири и међу научницима и међу уметницима.
Почетком 16. века, О божанској пропорцији постаје тако неизоставно штиво за све оне који се баве математиком, али су им неопходне Леонардове визуелне представе. У то време, Пачоли у Венецији пише да је „у граду Милану полиедре направио узвишени сликар, архитекта, музичар и универзални геније, Фирентинац Леонардо да Винчи“.



vaseljenska


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:45
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Pronađen izgubljen Da Vinčijev rukopis


Slika


Deo rukopisa renesansnog genija pronađen je 2010. godine u skladištu jedne javne biblioteke na zapadu Francuske gde je ležao zaboravljen gotovo 150 godina.
Davno izgubljen deo rukopisa renesansnog genija Leonarda da Vinčija (1452-1519) pronađen je 2010. god. u skladištu jedne javne biblioteke na zapadu Francuske gde je ležao zaboravljen gotovo 150 godina.

Dragoceni fragment s tekstom napisanim sa desna na levo u čuvenom Da Vinčijevom maniru, otkriven je među 50.000 dokumenata koje je 1872. godine bogati kolekcionar, izvesni Pjer Antoan Labušer, poklonio gradu Nantu koji ih je deponovao u arhiv biblioteke.
Rukopis je pronađen zahvaljujući lokalnom novinaru koji je na osnovu reference u biografiji italijanskog majstora uspeo da mu uđe u trag.

"Najverovatnije je napisan na italijanskom jeziku iz 15. veka, a moguće i na još nekoliko drugih jezika", kazala je Anjes Marseto, direktorka biblioteke u Nantu u kojoj se rukopis nalazio.

Sadržaj Da Vinčijevog rukopisa - nekoliko redova na parčetu požutelog papira - ostaće misterija sve dok ga stručnjaci ne budu dešifrovali.

Ovo je drugi redak dokument otkriven u Labušerovoj kolekciji. 2008. godine, u njoj je pronađeno dotad nepoznato delo Volfganga Amadeusa Mocarta.



novosti


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:51
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Misterija osmeha i oka


Leonardo da Vinči - enigma koja se nastavlja i pet vekova posle umetnikove smrti. Naučnici otkrili slikarsku tehniku, ali i novu Mona Lizinu tajnu


Slika


Kada je renesansni genije Leonardo da Vinči (1452-1519) zapisao da postoje tri vrste ljudi - oni koji vide, oni koji vide tek kad im se pokaže i oni koji ne vide uprkos svemu - nije ni slutio da će ovi prvi vekovima pronalaziti novine i odgonetati tajne u njegovim delima.
Gotovo pola milenijuma posle njegove smrti svakodnevno stižu vesti koje pod reflektore stavljaju neotkriveno blago iz njegove zaostavštine. Otkriće da je slikar u Mona Lizine oči sakrio šifrovanu poruku!
Umetnik koji se nije odrekao mistične simbolike i kodova, ostavio je plodno tle istraživačima i radoznalcima, stručnjacima i amaterima.

Silvano Vinćenti, vođa tima italijanskog Nacionalnog centra za kulturno nasleđe, tvrdi da su u očima Mona Lize kao i u pejzažu u njenoj pozadini pronašli slova i brojeve. Vićentijeve tvrdnje, koje su skeptici odmah nazvali ogrebotinama i napuklinama slike stare pet vekova, gotovo da se podudaraju sa sadržajem bestselera “Da Vinčijev kod” Dena Brauna.
I dok umetnički znalci odgonetaju tajne zapise iz Đokondinog oka, naučnici, izgleda, uspevaju da sa najvećom verovatnoćom odgonetnu tajnu recepture boja i stvaranja podloga najpoznatijih platna. Nedavno je prvi put izvedena jedna “stratigrafija” lica, odnosno ispitivanje po slojevima, bez uzimanja uzoraka s platna i mogućnosti njegovog oštećenja. Naime, grupa francuskih naučnika iz Centra za istraživanje i restauraciju muzeja, ispitivala je Mona Lizu i šest drugih slika. Istraživanje spektrometrom, koji iz neposredne blizine i bez dodirivanja platna ispituje hemijski sastav slojeva boje, izveden je na licu mesta - u Luvru.

Kako je Leonardo naslikao Mona Lizinolice, kako je dobio taj prepoznatljivi savršeni “sfumato”
- pitanje je koje je, posle pet stotina godina, izgleda rešeno. Naime, naučnici su ustanovili da je slikarski genije na izgletovanu drvenu podlogu najpre naneo sloj olovnog belila. Na mesto lica naneo je sloj ružičaste boje, a senčenje koje ocrtava lice dobio je glazurom, nanoseći više slojeva, jedan preko drugog. Delo je završeno nanošenjem laka.
Specijalni rendgenski snimak ustanovio je i debljinu ovih slojeva, što ih je dovelo do podatka da je Leonardo naneo oko dvadeset slojeva, koji su se, u zavisnosti od sastava vezivanja, različito sušili. Time je, tvrde francuski naučnici, konačno otkrivena Leonardova slikarska tehnika.
U senci ovih ekskluzivnih otkrića ostao je još jedan nalaz. Naime u lokalnoj biblioteci u Nantu, među pet hiljada rukopisa pronađen je list papira sa Leonardovim rukopisom. Tekst je, kako je on uobičavao, pisan zdesna ulevo i može se čitati uz pomoć ogledala. Ali, zasad stučnjaci nisu sigurni da li je reč o italijanskom jeziku iz 15. veka. Detaljna istraživanja i odgonetanje nove Da Vinčijeve “tajne”- tek slede.


Smak sveta

Sabrina Sforca Galicija, istraživač s univerziteta u Kaliforniji godinama je istraživala tajne i skrivene znakove na Leonardovoj Tajnoj večeri. Ona tvrdi da je dešifrovala kod koji se nalazi iza Hristovih leđa i koji se sastoji od zodijačkih znakova i 24 latinska slova. Po njenom tumačenju, Leonardo je predvideo da će se propast sveta dogoditi 4006. godine, a počeće 21. marta poplavom neviđenih razmera.


Triler se nastavlja

Silvano Vinćenti je objavio da se u desnoj zenici Mona Lizinog oka pronađena slova L i V, što bi se moglo protumačiti kao inicijali umetnika, a naslikana su crnom i zelenobraon bojom. Vinćenti ističe da je interesantnija leva zenica Đokondinog oka u kome se čitaju slova B i S ili inicijali CE. Njihova je pretpostavka, zasad, da je ipak reč o inicijalima modela koji je Leonardo slikao.

Ako bi se to dokazalo, onda bi pala u vodu teorija po kojoj je na slici Liza, žena firentinskog trgovca. Vinćenti veruje da je slika nastala 1490, a ne kako se do sada smatralo - 1503. On takođe pretpostavlja de se na portretu nalazi dama sa dvora milanskog vojvode Lodovika Sforce. Ali triler se ovde ne završava. Pod mostom koji se nalazi u pejzažu - u pozadini Mona Lizinog portreta stručnjaci su videli broj 72, ali - opet to bi moglo biti slovo L i broj 2. Za ove kodove zasad nema tumačenja..



novosti


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:54
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Pronađena dosad nepoznata slika Leonarda da Vinčija


Reč je o slici na drvetu "Salvator Mundi" koja prikazuje Isusa Hrista koji u jednoj ruci drži globus dok drugom blagosilja i koja se smatra jednim od najznačajnijih otkriča u umetnosti u poslednjih 100 godina.


Slika


KAO najveću senzaciju 2011. god., svetski mediji preneli su vest da su stručnjaci „Metropoliten“ muzeja u Njujorku posle analiza potvrdili da je autor do sada nepoznate slike na drvetu „Salvator Mundi“ („Spasitelj sveta“) - Leonardo da Vinči. Delo koje je 2005. godine, na aukciji predmeta iz jedne zaostavštine, kupio konzorcijum američkih dilera umetnina, a za koje se verovalo da je bezvredno, stručnjaci „Metropolitena“ procenili su na 200 miliona dolara.
- Dok su nekada bile potrebne decenije, pa i vekovi da bi se utvrdila autentičnost nekog dela, savremenom tehnologijom se to relativno brzo može učiniti, sa čak stoprocentnom sigurnošću - objašnjava Ljubica Miljković, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu. - Pored istoričara umetnosti, u tom procesu veliku ulogu imaju stručnjaci iz oblasti hemije i fizičke hemije. U vreme kada je Leonardo stvarao nisu postojale industrijske boje, već ih je on sam spravljao, što je ekspertima, u jednom delu, moglo da olakša posao. Jer, pigmenti korišćeni na novootkrivenoj slici moraju da se podudaraju sa onima koje je veliki majstor koristio za ostala svoja dela.
Da nauka igra sve veću i značajniju ulogu u muzeologiji i umetnosti uopšte, potvrđuje nam i Milica Stojanović, stručni saradnik Centra za konzervaciju Narodnog muzeja u Beogradu. Prema njenim rečima, da bi se utvrdila autentičnost nekog dela, mora se pristupiti mnogobrojnim analizama.
- I u slučaju ovog Leonardovog dela pretpostavljam da su urađene analize veziva, podloge i pigmenta, kao i rendgenska ispitivanja, infracrvena reflektologija i snimanje pod UV svetlom - kaže nam Milica Stojanović. - To su osnovni metodi, a rezultati koji se dobiju potom se analiziraju sa podacima koji postoje o umetniku čije se delo ispituje. Naravno, sve se radi u saradnji sa istoričarima umetnosti, koji analiziraju autentičnost tehnike i stila kojima određeni umetnik radi.

U saradnji sa Institutom u Vinči, stručnjaci našeg Narodnog muzeja napravili su bazu podataka koja može da posluži za uporednu analizu, kada se utvrđuje autentičnost dela naših umetnika. Na osnovu toga, priča nam Milica Stojanović, do sada je ispitivano nekoliko dela „osumnjičenih“ da potiču iz ateljea Save Šumanovića, odnosno Nadežde Petrović. Analiza je pokazala da su „sumnje“ bile neosnovane, da se nije radilo o autentičnim radovima.

Slika „Salvator Mundi“, čije otkriće se smatra najvećom senzacijom u umetnosti u poslednjih sto godina, pomalo podseća na „Mona Lizu“


PRVI vlasnik slike „Salvator Mundi“ bio je engleski kralj Čarls Prvi, a nasledio ju je njegov potomak Čarls Drugi. Svaki trag gubi joj se do 19. veka, kada se pojavljuje u vlasništvu Frensisa Kuka. Godine 1958, prodata je na aukciji za svega 45 funti, ali kao delo Đovanija Boltrafija, jednog od Da Vinčijevih učenika.



novosti


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:55
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Pronađena Da Vinčijeva freska


Slika


ITALIJANSKI istraživači tvrde da su pronašli tragove monumentalnog dela slavnog Leonarda da Vinčija, izgubljenog pre 400 godina, u sakrivenom zidu u jednoj palati u Firenci.

Tragovi, prikupljeni pomoću minijaturnih sondi provučenih kroz rupe u zidu koji prekriva fresku u raskošnom holu firentinske gradske većnice „Palaco Vekio“, sadrže isti crni pigment koji je renesansni majstor koristio i prilikom rada na Mona Lizi, naveli su vođe ovog projekta.

„Ovi podaci su jako ohrabrujući“, kazao je Mauricio Saračini, profesor istorije umetnosti na Univerzitetu u San Dijegu i inicijator istraživanja, koji u potrazi za izgubljenom Da Vinčijevom freskom koristi najsavremeniju tehnologiju.

„Iako smo i dalje u početnoj fazi istraživanja i ostaje nam još puno toga da obavimo kako bismo rešili ovu misteriju, podaci potvrđuju da smo na pravom putu“, dodao je on.

U sakrivenom zidu čuvene firentinske palate otkriven je i crveni lak i smeđi pigment, kao i šupljinu između starog i novog zida.

Istoričari ističu da njihovo istraživanje još nije „stopostotno“ potvrdilo postojanje freske i da je neophodno obaviti dodatne hemijske analize.

Veruje se da je Da Vinči počeo da radi na fresci „Bitka kod Angijarija“, za koju neki tvrde da je njegovo najvrednije delo, 1505. godine, ali da je nikada nije završio zbog problema sa uljanim bojama.

PORUKA

PRILIKOM renoviranja prostorije, drugi veliki majstor, Đorđo Vasari, dobio je zadatak da na tom istom zidu naslika svoju fresku „Bitka kod Marčana“. Mauricio Seračini veruje da Vasari (1511-1574) nije želeo da uništi Da Vinčijevo delo, te da ga je umesto toga prekrio novim zidom od opeke na kojem je potom naslikao svoju fresku. Svoju teoriju potkrepljuje činjenicom da jedan vojnik na Vasarijevoj fresci drži malu zastavicu s porukom „Ko traži, taj i nađe“.



novosti


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:56
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Otkrivena poslednja Da Vinčijeva slika


Slika
Platno otkriveno u Škotskoj


DECENIJAMA je na zidu jedne seoske kuće u Škotskoj skupljala prašinu. Čak su je i moleri nedavno umazali bojom posle krečenja prostorija. A onda se ispostavilo da je slika majke sa detetom u naručju, o kojoj je reč, izgleda zaboravljeno, poslednje delo Leonarda da Vinčija!

Vlasnica kuće i slike, Fiona Meklaren, suočena sa finansijskim problemima, odnela je ovu sliku stručnjacima iz aukcijske kuće na procenu. Sliku je, inače, njen otac koji je bio lekar, dobio na poklon od pacijenta, šezdesetih godina prošlog veka. Predstavnici „Sotbija“ u Škotskoj ostali su bez daha. Na prvi pogled shvatili su da u rukama najverovatnije drže nedovršenu sliku velikog renesansnog majstora, čija bi vrednost mogla da premaši 100 miliona funti.

I to nije sve. Meklarenova je uverena da na Da Vinčijevoj slici nije prikazana Bogorodica s Jovanom Krstiteljem, kako se decenijama mislilo u njenoj familiji, već Marija Magdalena sa detetom koje je imala sa Isusom Hristom! Svoje senzacionalno otkriće i smelu teoriju, kako prenose britanski mediji, predstavila je u knjizi „Da Vinčijeva poslednja narudžbina: Najsenzacionalnija detektivska priča u istoriji umetnosti“.

Time se Meklarenova nadovezuje na čuveni roman Dena Brauna „Da Vinčijev kod“, i navodno, dokazuje da je Braunova priča o ljubavnoj vezi Isusa Hrista i Marije Magdalene zasnovana na činjenicama.

Sliku je, tvrdi naručio francuski kralj Fransoa Prvi od svog dvorskog slikara da Vinčija. Meklarenova na svojoj Fejsbuk-stranici kaže i da je na poleđini slike pronašla deo papske bule Pavla Petog sa početka 17. veka, na kojoj je i dalje vidljivo ime „Magdalena“.




novosti


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 12:58
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Da Vinčijevi medicinski crteži izuzetno precizni


Tim stručnjaka uporedio je Da Vinčijeve anatomske crteže sa savremenim snimcima ljudskog tela i utvrdio da su njegove skice precizne do najsitnijih detalja.


Slika
Da Vinčijevi anatomski crteži


Leonardo da Vinči je dugo hvaljen kao jedan od najboljih majstora renesanse i čovek ispred svog vremena, ali je sada dobio i priznanje za svoje precizne medicinske crteže.
Tim stručnjaka uporedio je Da Vinčijeve anatomske crteže sa savremenim snimcima ljudskog tela i utvrdio da su njegove skice precizne do najsitnijih detalja i pored ograničene tehnologije i manjka savremenog medicinskog znanja.

Crteži, koji su stotinama godina ispred svog vremena u pojedinim oblastima, ostali su vekovima "izgubljeni" među umetnikovim ličnim dokumentima.

"Posle pet stotina godina, poređenja sa snimcima magnetne rezonance i skenera tela pokazuju da je Leonardovo delo i danas relevantno", rekli su kustosi a piše "Telegraf".

Glavni kustos Martin Klejton rekao je da je cilj projekta bio da ispita medicinsku relevantnost Da Vinčijevih "izvanrednih" crteža.

Projekat je bio putovaje u nepoznato i mogao je da bude završen zaključkom da je Da Vinčijevo delo istorijski značajno, ali nebitno za modernu anatomiju. Poređenja su, međutim, dokazala da su njegove skice "zaprepašćujuće" precizne.

Skice su mahom napravljene u zimu 1510-1511. godine kada je Da Vinči obavio 20 disekcija. Na njima su prikazani mišići, kosti i tetive.

Umetnik je takođe prikazao i prvi precizan opis kičme, kao i crtež deteta u materici u pravilnom polozaju.



novosti


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 13:00
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Izložba Leonarda Da Vinčija


Izložba "Mehanika čoveka" u Edinburgu podseća na veliki naučni doprinos Leonarda Da Vinčija. Studije, crteži i beleške o ljudskom telu i najsavremeniji 3D rendgenski snimci


Slika


PRIRODA, uz pomoć nebeskog uticaja, šalje najdragocenije darove nekim ljudima, često po redu, ali ponekad i preko reda; ona sabira bez mere u jednom jedinom biću lepotu, ljupkost i umetničku sposobnost, tako da kud god se okrene takav čovek, svako njegovo delo izgleda božanstveno da ostavlja iza sebe sve ostale ljude - reči su kojima započinje poglavlje o Leonardu da Vinčiju u čuvenom delu Đorđa Vazarija "Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata". Gotovo pet vekova posle smrti Da Vinčija (1452-1519) svet i dalje otkriva neko novo lice renesansnog genija, dokazujući istinitost Vazarijeve tvrdnje.
Izložba "Mehanika čoveka", nedavno otvorena u Kraljičinoj galeriji u Edinburgu (Škotska), predstavlja nam Leonarda kao jednog od najvećih poznavalaca ljudske anatomije. Njegove brojne studije, crteži i zabeleške o ljudskom telu upoređene su sa najsavremenijim 3D rendgenskim snimcima i slikama sa magnetne rezonance. Napredak medicinske tehnologije, koji nam danas omogućava da vidimo realne slike ljudskog tela sa svim unutrašnjim detaljima, samo potvrđuje neverovatan talenat velikog majstora. Odstupanja između "stare i nove anatomije" su minimalna, iako ih deli skoro 500 godina.

- Da je objavljena pre Leonardove smrti, ova studija bi promenila i ubrzala tok nauke o anatomiji. Ovako nam ostaje da se otvorenih usta divimo Da Vinčijevoj genijalnosti - smatra Martin Klejton, kustos ove izložbe.

Posle umetnikove smrti, "medicinska" zaostavština od oko 6.500 stranica rasula se po različitim privatnim kolekcijama. Oko 1690. većina dragocenih papira postala je vlasništvo britanske kraljevske kolekcije, gde je ostala nezapažena. Danas nema stručnjaka za anatomiju koji nije čuo za Leonardove crteže, ali više od tri veka oni su samo skupljali prašinu u Britanskoj kraljevskoj biblioteci. Kao rezultat toga, ova neverovatna otkrića nisu imala nikakvog uticaja na razvoj nauke o anatomiji.
- Nisu ih objavili, jer ih nisu razumeli. Leonardovi crteži su, jednostavno, bili previše napredni za to vreme - objašnjava Piter Abrahams, vodeći svetski strčnjak za anatomiju, jedan od autora izložbe.

Mada je od tada prošlo više od 50 godina, Abrahams i dalje pamti dan kada je otkrio studije Leonarda da Vinčija o ljudskom telu.

- Video sam njegov crtež prepolovljene lobanje na kome su se jasno videli slojevi kože, mišići lica i kosti. To je bio dan kada sam shvatio kako funkcioniše ljudska anatomija. Prošlo je skoro pola veka, a ja i danas koristim Leonardove crteže da svojim studentima učinim anatomiju interesantnom - kaže on.

Da Vinči je prvobitno počeo da proučava ljudsko telo kako bi svoje slike učinio "vernijim prirodi". Ali, kao i mnogo puta pre toga, njegova inteligencija, radoznalost i bistrina naveli su ga da se potpuno posveti novom "hobiju" - ljudskom telu! A kako ništa nije radio površno, tako je ovoga puta usledila ozbiljna priprema i "istraga". Da Vinči je, smatra se, uradio više od 30 obdukcija, koje su pratile hiljade stranica zabeleški sa detaljnim crtežima tela i pojedinačnih organa. U čuvenoj studiji "Anatomski rukopis A", umetnik je ostavio više od 240 crteža i oko 13.000 reči napisanih u svom poznatom stilu "odraza u ogledalu". Studijom je obuhvaćena gotovo svaka kost i mišić, a poređenje sa 3D modelima na izložbi u Edinburgu dokazuje Leonardovu neverovatnu preciznost.

Sve je počelo u zimu 1507. godine kada je svestrani umetnik sedeo na samrtnoj postelji "starca od sto leta", u bolnici u Firenci. Usred njihovog razgovora, stari čovek je umro, ostavivši Leonarda zapanjenim.


Slika


- Naizgled, sve je bilo u redu sa njegovim telom, osim slabosti koju je osećao. Odlučio sam da uradim obdukciju kako bih razumeo razloge za ovako nežnu smrt - zapisao je Leonardo.
Kako saznajemo iz njegovih beležaka, na autopsiji je otkrio "sparušeno srce" i jetru sa prvi put u istoriji zapisanim simptomima bolesti ciroze. Bilo je to samo jedno u nizu revolucionarnih otkrića na polju anatomije. Savremena nauka priznaje da je Leonardo zabeležio prvi autentični crtež kičmenog stuba i prvi predstavio komplikovanu šemu arterija i krvnih sudova organa. Na edinburškoj izložbi vidljiv je i jedan od najsvetlijih primera Da Vinčijeve genijalnosti - originalna i gotovo savršena studija deteta u majčinoj utrobi. Najsavremeniji 3D ultrazvuk fetusa, koji je izložen zajedno sa starinskim crtežom, iznova podseća na neverovatan potencijal jednog uma.

- Postoje tri vrste ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im se pokaže i oni koji ne vide ništa - poznate su reči autora neprocenjivog umetničkog blaga.

Ono što je bilo izvesno i mnogo pre izložbe u Edinburgu jeste da je veliki usamljeni firentinski majstor bio od "onih koji vide".


novosti


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Leonardo da Vinči  |  Poslato: 08 Dec 2013, 13:02
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Pronađen izgubljeni Da Vinčijev portret


Italijanski istraživači tvrde da su pronašli portret plemkinje, rad Leonarda da Vinčija koji je izgubljen pre 500 godina i prikazuje ženu istog enigmatskog osmeha kao i Monaliza


Slika


Italijanski istraživači tvrde da su pronašli portret plemkinje, rad Leonarda da Vinčija koji je izgubljen pre 500 godina i prikazuje ženu istog enigmatskog osmeha kao i Monaliza.
Portet Izabele d'Este, za koji analize karbonskom tehnikom ukazuju da je naslikan početkom 16. veka, otkriven je u sefu privatne kolekcije u Švajcarskoj, a njegovu autentičnost potvrdio je vodeći stručnjak za dela slavnog renesansnog majstora (1452-1519).

"Nema sumnje da je portret Leonardovo delo", kazao je Karlo Pedreti, profesor emeritus istorije umetnosti na Kalifornijskom Univerzitetu, koji je sliku analizirao više od tri godine.

Ukoliko se ispostavi da je prava, i da je nastala pre Monalize, pronađena slika mogla bi da uzdrma akademske studije jedne od najpoznatijih slika na svetu.

Dimenzija 61 x 46,5 centimetara, portret prikazuje iz profila istaknutu italiljansku plemkinju Izabelu d'Este. Slika, u čijoj je izradi korišćen isti pigment boje i apretura kao i kod drugih Da Vinčijevih dela, konačna je verzija skice koja je, kao i Monaliza, izložena u pariskom Luvru.

"Ovo je verna transpozicija poznate skice napravljene kredom koja se nalazi u Luvru i predstavlja senzacionalno otkriće", ističu italijanski mediji.

Prema pisanju lista "Korijere dela sera, anonimna italijanska porodica, koja je vlasnik slike i koja je tražila da se ona analizira, poseduje kolekciju od oko 400 umetničkih dela koju od početka 20. veka čuva u sefu u švajcarskom gradu Turgi.

Leonardo je prvi put sreo Izabelu d'Este 1499. u Mantovi. Poznata kao veliki pokrovitelj umetnosti, markiza d'Este je bila jedna od vodećih figura italijanske renesanse, čiji je stil odevanja uticao na žene širom Italije i Francuske.

Postoji samo jedan istorijski dokaz da je Da Vinči naslikao portret, što je navelo stručnjake na zaključak da slika ili nikada nije postojala ili je davno izgubljena.

Do danas je sačuvano svega 15 dela Leonarda da Vinčija, uključujući Monalizu.



novosti


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 84 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker