Mala škola makrobiotike

Uravnotežena makrobiotička ishrana jača snagu i bez lekova i hemije dovodi orgnizam u potpuno zdrav režim rada

Makrobiotika je celovit način ishrane, jer uzima u obzir delovanje hrane na celokupan organizam, na njegovo fizičko, mentalno i duhovno stanje. Makrobiotičko lečenje zasniva se na postizanju i održavanju dinamičke ravnoteže između dve primarne sile u kosmosu, jina i janga. One se ogledaju u svim pojavnostima na planeti i univerzumu. Centripetalna ili jang sila izaziva skupljanje, brzinu i vrelinu, dok jin ili centrifugalna sila dovodi do širenja, rastresitosti, sporih pokreta i hladnoće. Ove sile nisu statične i stalno se menjaju jedna u drugu. Na primer, plima-oseka, dan-noć itd. Zdravlje je prirodna posledica dinamičnog delovanja centripetalne i centrifugalne sile u svakodnevnoj ishrani i načinu života.

Kada se javlja bolest?
Bolest se javlja kao rezultat poremećene ravnoteže sa prirodom i univerzumom. Skoro svaka savremena bolest posledica je navike preteranog unošenja hrane, bilo isuviše jang ili isuviše jin, ili i jednog i drugog. Hrana koja je više jang i koja se svakodnevno konzumira (meso: goveđe, svinjsko, pileće; jaja; slani sirevi; suviše soli; mesne prerađevine itd.) i hrana koja proizvodi efekte širenja, jin (beli šećer, gazirana pića, tropsko voće, tropsko povrće, veštački zaslađivači, aditivi, alkoholno sirće, mlečni proizvodi, proizvodi od belog brašna, kafa, alkohol itd.) dovodi do disbalansa. Konzumiranjem ovih namirnica dugi niz godina, dolazi do velike neravnoteže, što ima za posledicu pojavu bolesti.

Koje bolesti izaziva preterani jang, a koje preterani jin?
Zavisno od kvaliteta hrane i pića u našoj svakodnevnoj ishrani, stanje organizma se menja iz dana u dan, uključujući promene u sastavu krvi i nervnim reakcijama, a što u kraćem roku izaziva promene u funkciji, a na duže staze promene u strukturi tela. Npr. hrana bogata mastima, pre svega životinjskog porekla, izaziva promene u sastavu krvi (porast holesterola i triglicerida). Ukoliko dosta pušimo, a pri tom nismo fizički aktivni, dolazi do pojave hipertenzije, ateroskleroze, moždanog udara, infarkta... Sa stanovišta makrobiotike, ove bolesti su izazvane delovanjem jang hrane. Sa druge strane, ekstremni jin, jin hrana, dovodi do proširenih organa, pada krvnog pritiska, fizičke tromosti, mentalne konfuzije itd. U zavisnosti od efekata koje izaziva u organizmu, sva hrana se klasifikuje na: jin i jang. Hrana koja u sebi sadrži harmoničnu ravnotežu jin i jang sastojaka naziva se uravnotežena hrana. Ona u kojoj dominira jin ili jang kvalitet neuravnotežena je. Savremena ishrana, iako sadrži sve nutritivne sastojke potrebne za organizam, ako sadrži ekstremni jin ili jang kvalitet, predstavlja disbalans koji remeti harmonični rad organa i tkiva i uzrokuje pojavu hroničnih bolesti.

U čemu je tajna makrobiotičke ishrane?
Makrobiotička ishrana pruža rešenje za kvalitetan i srećan život bez brojanja kalorija i opterećenja. Ovakvim načinom ishrane postajete vitalniji, vedriji i smireniji. Kako? Koristimo pre svega integralne, organske namirnice. Od žitarica: pšenicu, pirinač, ječam, ovas, raž, proso, zatim sezonsko povrće i voće, mahunarke i proizvode od soje (tofu, tempeh), alge, orašaste plodove, kondimente (miso, tamari, šoju, kuzu, umeboši šljivu), nerafinisana biljna ulja (susamovo, suncokretovo). Da bi obrok mogao da se nazove makrobiotičkim treba da bude izbalansiran sa aspekta jina i janga. Izbor hrane, tehnika kuvanja, začinjavanje jela, stanje i kondicija pojedinca, pol, aktivnost osobe i godišnje doba su osnova za razumevanje pripremanja kvalitetnog makrobiotičkog obroka.

Kako izgleda jedan izbalansiran jesenji makrobiotički obrok?
Izbalansiran makrobiotički obrok podrazumeva oko 50% integralnih žitarica (npr. integralni pirinač koji možemo posuti golicom), 30% povrća (ovom prilikom ćemo kombinovati krupno sečenu šargarepu i luk, a kasnije ćemo dodati prokelj. Od mahunarki smo izabrali sočivo kuvano sa kombu algom.

Mnogi se pitaju zašto koristimo alge?
Zato što one mineralizuju obrok, olakšavaju varenje i pomažu oslobađanje teških metala iz organizma. One su u tanjiru zastupljene oko 10% . Takođe, skuvaćemo brokoli na pari, jer u okviru izbalansiranog makrobiotičkog obroka uvek imamo jednu količinu povrća na pari, a to je obično zeleno povrće ili tamno lisnato povrće. U sezoni ga koristimo maksimalno i ovo zeleno lisnato povrće je u tanjiru prisutno oko 5%, zajedno sa presovanom salatom.

Kako se hranimo zimi?
Svaka vrsta hrane je karakteristična za određeno doba godine. Svako godišnje doba ima karakterističnu energiju koju putem hrane unosimo u organizam. Sada polako ulazimo u zimu, koja ima jin kvalitet energije, tj. hladnoću i vlagu, a mi se prilagođavamo tako što povećavamo jang, a smanjujemo jin kvalitet u izboru i načinu pripreme hrane, što će reći, smanjujemo sveže voće i povrće (jin), a konzumiramo više suvog voća, pečenih jabuka, dunja, kompota. Konzumiramo turšiju (bez konzervanasa ili vinobrana), korenasto povrće, glavičasto povrće, bundevu, dodajemo više soli, više mahunarki, termički duže obrađujemo hranu, koristimo više hladno ceđenog ulja, češće koristimo ekspres-lonac i češće koristimo rernu. To su aspekti jangiziranja. Ukoliko bismo nastavili da se hranimo zimi kao i leti, što mnogi na žalost čine, a što znači da konzumiramo dosta voćnih sokova, tropskog voća (banane, kivi, limun, pomorandže) došlo bi do disbalansa koji se ispoljava u vidu prehlade, bronhitisa i gripa. Sok od ceđene pomorandže i limuna se kosi sa ovim principom. Uostalom, probajte, pa se uverite sami. Tropsko voće uspeva u toplom, jang podneblju i dato je da bi nas hladilo. Ako je kod nas zima, razmislite da li nam je tropsko voće potrebno. Priroda nam je dala ono što nam je potrebno. Naučimo da je posmatramo i dobićemo odgovor.

Standardni makrobiotički obrok
Integralni pirinač sa korenastim povrćem, sočivom, arame algom i povrćem barenim na pari. Pripremamo ga tako što ćemo piranač potopiti preko noći, i to 1 šolju pirinča sa 2 šolje vode. Ujutru se voda baci i sipa nova. Pirinač se može kuvati sa 2 cm kombu alge, a ni ne mora. Preporučuje se kuvanje na prirodnim energentima (šporet na drva ili na plin). Ako nemate ovakav šporet, kuvaćete na onome što imate. Od momenta kada pirinač provri, smanjite vatru i kuvajte ga oko 60 minuta. Na samom kraju, blago promešajte pirinač, da biste izjednačili jang koji je bliži vatri i jin koji se nalazi na površini. Integralni pirinač ćemo posuti golicom. Inače, on se može začiniti gomasiom (susamovom solju) ili nekim drugim semenom.
Kada je reč o povrću, podrazumeva se da ćete pokušati da nađete organsku šargarepu i luk. Šargarepu ćemo iseći na krupne dijagonale ili kolutove, a luk ćemo iseći na polumesece. Podmazaćemo dno šerpe sa hladno ceđenim susamovim uljem, dodaćemo luk i šargarepu i dinstaćemo ih na srednjem plamenu oko 7 do 8 minuta. Sipaćemo malo vode i dinstaćemo na tihoj vatri oko 15 minuta. Zatim ćemo dodati prokelj (podrazumeva se da prokelj nije veliki) i njemu je dovoljno 7 do 8 minuta kuvanja. Istovremeno ćemo začiniti sa 1 kašičicom soja sosa. Ukupna količina povrća za jednu osobu je jedna šolja.
Sočivo, koje je protein u tanjiru, ne mora da se potapa, iako se mahunarke uobičajeno potapaju. Zato ćemo potopiti oko 2 cm kombu alge dvadesetak minuta. Vodu u kojoj je bila alga koristimo, algu stavimo na dno šerpe i preko nje stavimo sočivo. Možete staviti i malo korenastog povrća ili praziluka. Nalije se vodom i od momenta kad provri, kuva se 15 do 18 minuta. Sočivo se soli pred kraj (oko ½ kašičlice). Ako hoćete da ga začinite, možete dodati list lorbera, da malo olakša varenje, mada je sočivo u odnosu na druge mahunarke lako svarljivo i nema toliko vlakana koji nadražuju digestivni trakt.
Arame alge se prvo isperu pod brzim mlazom hladne vode. Količina za jednu porciju je supena kašika, jer alge pri kuvanju nabubre. Ostavite ih da odstoje u vodi desetak minuta i onda ih stavite na vatru, dodate par kapi soja sosa i, kada provre, smanjite na minimum i kuvate 8 do 10 minuta.
Presovana salata. Možemo se odlučiti za zimsku endiviju (zelenu gorkastu salatu), radič, rotkvu ili dajkon. Naseckate ili narendate salatu, stavite je u činijicu, dodate malo umeboši sirćeta (ne previše, jer je i ono jako slano), stavite odgore tanjir, napunite jednu flašu sa vodom (od litar i po-dva) i stavite na tanjir da ga pritisne. Dobro je da odstoji dva-tri sata, jer će onda imati više jang kvaliteta (izaći će suvišna voda iz salate, koju odlijete).
Brokoli na pari se lako sprema. Očisti se na cvetiće (dršku ne bacamo, očistimo i nju, takođe je iseckamo, može na štapiće), a listići se takođe jedu, ako ih ima. Ako nemate posudu za kuvanje na pari, možete staviti neku rešetkicu ili cediljku. Sipate malo vode na dno šerpe i, kada provri, stavite povrće u cediljku i ne kuvate duže od 3 do 4 minuta. Brokoli treba da bude hrskav i lepe zelene boje. Može se napraviti preliv od susama sa malo soja sosa, a možete ga jesti i samo tako, prirodno skuvanog.


Bilje i zdravlje

_________________

Brusnice kao antibakterijski agenti

Sastojci iz brusnica imaju sposobnost da menjaju bakteriju E. coli zaslužnu za brojne ljudske bolesti - od infekcije bubrega, preko gastroenteritisa, do propadanja zuba. Brusnice, posebno sok od brusnica, imaju brojna blagotvorna dejstva na zdravlje i sposobnost da spreče infekcije urinarnog trakta, ali do sada nije bio jasan mehanizam kojim one deluju. Delovanje brusnica je veće što ih više unosite u organizam.


Kupus za jači imunitet

Ukoliko vam je imunitet oslabio, najbolji i najprirodniji način da ga ojačate je da unesete kupus u ishranu. Ovo povrće obiluje vitaminom C, vlaknima i fitohemikalijama, koje sprečavaju razvoj bolesti. Sadrži vrlo malo kalorija, pa je česta namirnica mnogih dijetalnih programa. Svež kupus je zimi najbogatiji, prirodni izvor vitamina C, pa je zato važan u jačanju odbrambenih funkcija organizma i sprečavanju prehlada i kašlja.

_________________

Crni hleb protiv belog

Crni i beli hleb su deo svakodnevne ishrane. Stalno se polemiše koji je hleb zdraviji i koji treba da jedete. Ako vas muče sumnje oko toga koji bi hleb trebalo da jedete, evo nekoliko smernica koje će vam pomoći da se odlučite.

Hleb od punog zrna naziva se graham hleb i na 100 g ima energiju od oko 200 kcal, dok beli hleb ima 240 kcal u 100 g namirnice. Crni pšenični hleb je bogatiji mineralima nego hleb od belog pšeničnog brašna, dok mu je energetska vrednost 222 kcal na 100 g. Evo u čemu se još razlikuju crni i beli hleb.

Crni hleb
Brže se kvari od belog hleba i morate da ga čuvate pravilno da bi trajao nekoliko dana. Ujedno duže zadržava svež ukus i miris. Hleb od brašna celog zrna pravi se od nekoliko vrsta žitarica kako bi se postigao što bolji sastav i ukus. Najtamniji je hleb od prosa, raži, potom od zobi, pa još uz dodatke sezamovih ili suncokretovih semenki, kima i dr.
Hleb od celovitih žitarica preporučuje se osobama koje imaju teškoće sa varenjem. Upravo se nedostatak dijetalnih vlakana povezuje s usporenim pražnjenjem crevnog sadržaja. Svakodnevnim konzumiranjem hleba bogatog celulozom podstiču se lenja creva na bolji rad. Ako se po obroku konzumira oko 200 g hleba, za tri obroka unos je 600 g po prosečnoj energetskoj vrednosti od po 230 kcal. U tom slučaju se samo hlebom unese 1.380 kcal, što je skoro celodnevni energetski unos osobe na redukcijskom modelu ishrane. Ipak, crni hleb treba da izbegavaju osobe sa želudačnim tegobama sklone nadimanju. Graham hleb od brašna celog zrna predlaže se u ishrani dijabetičara.

Beli hleb
Beli hleb je neutralnijeg ukusa. Povoljan je za osobe koje imaju teškoća s nadimanjem . Brašno za beli hleb je osiromašeno i odabrani su delovi zrna bez ovojnice koja je bogata vlaknima i proteinima i zato kažemo da je beli hleb od brašna oljuštenog zrna. Ipak, ako na neki drugi način u organizam unosite dovoljno vlakana i ishrana vam je raznolika, nema razloga da ne uživate u mekanom penastom belom hlebu.

blic

_________________

Čaj i kafa čuvaju bubrege

Ljubitelji kafe i čaja imaju blago smanjen rizik od obolevanje od raka bubrega, sugeriše istraživanje sprovedeno na Harvardu.

Rezultati objavljeni u „International Journal of Cancer“ utemeljeni su na analizi 13 ranije sprovedenih studija. Pokazalo se da kafa i čaj mogu imati zaštitni učinak kada je u pitanju rak bubrega.


Matičnjak protiv meteoropatije

Promenljivo vreme i pritisak kod mnogih žena izaziva glavobolju, razdražljivost i probleme s cirkulacijom. Ove probleme umesto lekovima možete da rešite i čajevima, eteričnim uljima i prirodnim tabletama.
Ekstrakt lekovite biljke matičnjaka umiruje vegetativni nervni sistem i ublažava tegobe.

blic

_________________

Belo voće i povrće čuva srce



Konzumiranje veće količine voća i povrća sa belom kožicom smanjuje za 52 odsto opasnost od srčanih napada, pokazali su rezultati holandskog istraživanja.

Naučnici su došli do tog rezultata nakon desetogodišnjeg ispitivanja uticaja boje konzumiranog voća i povrća na sprečavanje srčanih napada.

Istraživanje je obuhvatilo 20.069 odraslih osoba čija je prosečna starost iznosila 41. godinu i među kojima na početku istraživanja nije bilo srčanih bolesnika.



Svi učesnici su na početku istraživanja popunili upitnik o učestalosti konzumiranja 178 prehrambenih proizvoda.

Konzumirano voće i povrće je sortirano u četiri grupe prema boji: zelena, narandžasta/žuta, crvena/ljubičasta i bela.

Naučncici su tokom deset godina istraživanja registrovali 233 slučaja srčanih napada.

Nikakva povezanost, međutim, nije ustanovljena između konzumiranja namirnica zelene, narandžaste/žute i crvene/ljubičaste boje i srčanih napada, ali je konstatovano da je kod osoba koje u velikoj meri konzumiraju voće i povrće sa belom kožicom opasnost od srčanih napada manja za 52 odsto nego kod onih koji ga konzumiraju u manjoj meri.

Naučnici su ustanovili i da svaka dnevna porcija od 25 grama belog voća i povrća (prosečna težina na primer jabuke je 120 grama) dovodi do smanjenja opasnosti od srčanih napada za devet odsto.

Oni su, takođe, istakli da treba obavezno jesti i povrće i voće drugih boja, jer ono štiti od ostalih hroničnih oboljenja.

recepti.com

Novosti

Nalazi američkih naučnika Đuk univerziteta sugerišu da prisutnost gena po imenu OR7D4 može da utiče na sklonost prema mesu u ishrani
Pokazalo se da oko 70 odsto ljudi ima dve funkcionalne kopije ovog gena povezanog s receptorom za miris koji detektuje androstenon (feromon) prisutan u mesu sisavaca, a naročito u svinjetini, prenosi portal Vitamini.
Eksperimentima je, takođe, utvrđeno da osobe koje imaju jednu ili nijednu funkcionalnu kopiju OR7D4 nisu negativno reagovale prema mirisu mesa, ali su zato osobe s dve kopije gena često izjavljivale da im je taj miris neprijatan.
Pojam "feromon", reč grčkog porekla, su u terminologiju uveli Peter Karlson i Martina Lučera 1959. godine. Oni su ovaj termin predložili za opisivanje hemijskih signala koje izazivaju urođeno (često genetsko) ponašanje.

Press

_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."

SOPENHAUER

Novosti

Pre nego što raspalite roštilj pročitajte nekoliko informacija o hamburgerima i viršlama.

Šta ide u tipičnu pljeskavicu?



Pre svega, treba dobro odvagati koliku pljeskavicu ćete peći. Sledi pitanje od čega je ona napravljena.

U najboljem slučaju, sami ste izmleli juneće meso i stavili samo suve začine. Ali sa lepinjom takav obrok može imati i do 620 kalorija i do devet grama zasićenih masti što je gotovo polovina vaše dnevne potrebe i to bez priloga.

Uz pavlaku ili sir unećete i oko sto dodatnih kalorija.


Kako napraviti zdraviju varijantu?
Pre svega, odaberite nemasno juneće meso, a ne mešano i sami napravite smesu za pljeskavice. U sto grama dobićete dnevnu dozu gvožđa i zadovoljiti čak 32 odsto vaše dnevne potrebe za cinkom.

To znači da ćete uneti oko 200 kalorija i oko pet grama zasićene masti.

Sami napravite lepinje, po mogućnosti od integralnog brašna, a za prilog odaberite salate umesto masnih preliva – pavlake i majoneza.

Viršla



Najpoznatiji obrok koji uključuje viršlu je svakako hot dog. To su obično kifle sa prilozima i po jednom viršlom, a to “malo” zadovoljstvo nosi “samo” 270 kalorija.

Međutim, viršle su prepune natrijumovih derivata i aditiva, pa u jednom hot dogu možete da dobijete i do 500 miligrama tog elementa.

Za razliku od njih, prosečna pljeskavica ima oko 375, a ako je sami pravite taj broj će biti još manji.

Uz sve to, pošto su hot dogovi nešto manji, verovatno ćete poželeti da ih pojedete više, čime se problem komplikuje.

Kako da napravite zdraviji hot dog?
Postoji nekoliko načina da napravite zdraviji hot dog.

1. Odaberite viršlu koja ima 370 miligrama natrijuma ili manje.

2. Nemojte koristiti kifle od belog brašna, nego se odlučite za integralne, jer ćete tako dobiti više vlakana, selena i magnezijuma, kao i bogatiji ukus.

3. Potražite viršle sa tri grama (i manje) zasićenih masti, koje se obično prodaju pod oznakom “light” (lagano). Pileće su po pravilu manje masne od svinjskih, a ukoliko ih volite, možete nabaviti i vegeterijanske koje se prave od soje.

Šta biste vi odabrali?

B92

_________________

Limeta je slatka rođaka limuna. Karakteriše je prepoznatljiv ukus koji podseća na Karibe. Predstavljamo vam pet zdravstvenih prednosti ove izuzetno zdrave voćke.

1. LIMETA KAO SAVEZNIK ŽENSKOG ZDRAVLJA!
Ovaj citrusni dragulj sadrži kalcijum i folnu kiselinu, dve hranljive materije izuzetno važne za dame u post-menopauzi, ali i žene koje su još uvek u plodnom periodu. Jedna sveža limeta sadrži 22 mg kalcijuma i više od pet mikrograma folne kiseline. Nije loše za jednu tako malenu voćku!

2. KORA LIMETE POMAŽE U BORBI PROTIV STARENJE KOŽE!
Korica ove zelene voćke sadrži sastojak koji koči proizvodnju melanina. Ovaj pigment koji daje boju koži se može, s godinama i izlaganjem UV zrakama, nagomilati i deponovati kao tamna mesta na vašoj koži. Kako biste izbegli hiperpigmentaciju, na kožu nanesite masku s komadićima kore limete.

3. LIMETA IMA ANTIKANCEROGENA SVOJSTVA!
Lekovita jedinjenja u limeti sprečavaju rak debelog creva, želuca i krvi. Iako tačan mehanizam nije poznat, naučnici su primetili da antioksidansi iz limete uništavaju ćelije karcinoma. Limunada od limete se zadržava duže u krvotoku jer sadrži više slobodnih radikala od zelenog čaja ili tamne čokolade.

4. SOK OD LIMETE SPREČAVA NASTANAK KAMENA U BUBREGU
Bez obzira da li ćete koristiti svežu ili limetu iz koncentrata, sok pripremljen od ove voćke sadrži više limunske kiseline od narandže ili grejpa. Limunska kiselina je prirodni sastojak koji sprečava stvaranje bubrežnih kamenaca sastavljenih od kristalizovanog kalcijuma. Kako bi vaš organizma iskoristio sve pogodnosti limete, iscedite sveži sok pa ga pomešajte s vodom, piše Ordinacija.

5. LIMETOM SNIZITE HOLESTEROL
Istraživanja su pokazala da flavonoid hesperidin otkriven u limeti može da snizi holesterol i trigliceride kod osoba koje konzumiraju namirnice koje inače znatno utiču na povećan nivo holesterola.

S media

_________________