Pogledaj neodgovorene postove
Pogledaj aktivne teme
Danas je 31 Okt 2020, 21:12


Autoru Poruka
Komsinica
Post  Tema posta: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 20 Jun 2012, 14:19
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергей Александрович Есенин; 21. септембра (стари календар) / 3. октобар 1895 — 28. децембар 1925) био је руски песник.
Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу. Рођен је у селу Константиново у Рјазањском региону, 1895.
Почео је да пише поезију са девет година. Као вундеркинд, преселио се у Москву 1912. и почео да ради као лектор у издаваштву и да паралелно похађа студије на Московском државном универзитету. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городетског, Николаја Кљујева и Андреја Белог. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.

Slika

Од 1922. до 1923. био је ожењен америчком плесачицом Изадором Данкан, коју је пратио на турнејама. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Као последица алкохолизма, Сергеј је стекао лош глас због вандализма по хотелским собама. Очаји пијанства видљиви су у његовим песмама из овог периода. Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се 1923. вратио у Москву.
Јесењин је био у браку укупно пет пута. Први и други брак је био са Синаидом Рајх, са којом је имао двоје деце. Имао је и двоје ванбрачне деце (једно од њих је био познати математичар и дисидент Александар Јесењин Волпин). После Исадоре Данкан, оженио се младалачком симпатијом Галином Бениславскајом, а касније Софијом Толстајом, унуком Лава Толстоја.
У почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.
Последње две године Јесењиновог живота су биле пуне пијанства и лутања, али је у том периоду написао неке од својих најбољих песама. Јесењин се обесио у соби лењинградског хотела „Англетер“ (Angleterre). Постоји сумња се да је то било убиство по налогу агената званичне власти. Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.

wikipedia

_________________
Slika


Poslednji put menjao Komsinica dana 20 Jun 2012, 14:24, izmenjena samo jedanput


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin  |  Poslato: 20 Jun 2012, 14:21
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
O glupo srce

O, glupo srce, ne tuci!
Sve nas je varala sreća,
tek prosjak se kobi seća...
O,glupo srce, ne tuci!

Meseca žute šare
krošnjama kestena teku.
Lali skrivam u šalvare
glavu pod koprenu meku.
O, glupo srce, ne tuci!

Nekad smo prava deca,
i plač i smeh odjednom:
dok neki večito jeca,
radost je suđena jednom.
O glupo srce, ne tuci!

Života varka ne uspi.
Nove se napijmo snage.
Srce bar sada usni,
ovde, u krilu drage.
Života varka ne uspi.

Možda će i nas otkriti
usuda lavinska struja,
na našu ljubav odvratiti
pesmom k'o u slavuja.
O, glupo srce, ne tuci.

_________________
Slika


Vrh
Komsinica
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovič Jesenjin  |  Poslato: 20 Jun 2012, 14:21
Korisnikov avatar
Forumski novinar
Forumski novinar

Pridružio se: 15 Maj 2012, 10:01
Postovi: 7882
Lokacija: Marakana, Sever

OffLine
Ko sam, šta sam?

Ko sam? Sta sam ? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj zivot ,uzgred tuzna lica
ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici
mnogo puta vec se ljubih s drugom,
ko da kresem vatru po sibici,
nezne reci sapucem ti dugo.

"Draga moja","mila","znaj, doveka",
dusa hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod covjeka
nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.
Ali uvek,trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred,tuzna lica,
isto tako ko ostali svet.

_________________
Slika


Vrh
Nora
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 22 Jul 2012, 23:59
Korisnikov avatar
rang
rang

Pridružio se: 05 Jun 2012, 18:35
Postovi: 539

OffLine
RASTANAK

Vece crne obrve natuce
Usnule ptice pred kanonom stoje
Da nisam mladost popio juce
Da se juce nismo rastali nas dvoje


Zaboravi mracne sile
Sto me bez milosti kidale i klale
Lik tvoj njezni i oci tvoje mile
U dusi su mi jedino ostale

Pa i ako se zaljubim u drugu
I s njom ljubljenom, shvati
Pricacu o tebi svoju tugu
I kao nekad opet drugom zvati


Pricacu joj o nama koje kuda
I o zivotu sve sto bude htela
Glavo moja neizmerno luda
Do cega si ti mene dovela

_________________
"SUDBINA MESA KARTE - MI IGRAMO."

SOPENHAUER


Vrh
Nika
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 10 Avg 2012, 22:18
Korisnikov avatar

Pridružio se: 09 Avg 2012, 18:34
Postovi: 81
Lokacija: U susjedstvu..:)

OffLine
Ti ne voliš i ne žališ mene

Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su k’o sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
al’ ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća-
i k’o što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi će mo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
“Dobro veče” tiho ćeš mi reći.
“Dobro veče, miss” i ja ću tako.

I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema-
tko izgori, taj ne može planut,
tko ljubljaše, taj ljubavi nema.


Vrh
Nika
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 21 Avg 2012, 20:00
Korisnikov avatar

Pridružio se: 09 Avg 2012, 18:34
Postovi: 81
Lokacija: U susjedstvu..:)

OffLine
Osjećam draga

Osjećam, draga, osjećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam sretan
što odlazim zaista.

Jesenjih se noći sjećam
dok sijenke breza kruže.
Što dan nije bio vječan,
a mjesec blistao duže.

Još čujem dok patiš:
“Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svijetu.”

I danas lipa cvjeta
i osjećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga ljeta
cvjetove na tvoj pramen.

Ne gubi srce, snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati ...


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 07 Dec 2012, 02:53
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Све што живи ожиљак има



Све што живи ожиљак има
још из детињства, посебан, ран.
Да нисам песник, ја међ свима
био бих хуља и лопов знан.

Мршав и раста одвећ малена,
међ децом био сам увек херој,
често, често носа разбијена
враћо сам се под кров свој.

Уплашеној мајци, кад пред њу банем,
реч цеђаху усне крваво-тмасте:
`Ништа, де! Спотакох се о камен,
а већ сутра све ће да зарасте.`

Па и сада, када се без трага,
оних дана крв врела смирила,
неспокојна нека дрска снага
на поеме моје се излила.

На већ златне литерарне хрпе;
и у сваком ретку што се вије
огледају се некадање црте
кавгаџије, немирка, делије.

Ко и некад имам храброст мушку
ал нов корак мој се друкче слуша...
Док ми некад разбијаху њушку,
сада ми је сва у крви душа.

Не велим више мајци окрвављен,
већ том шљаму што церећ се расте:
`Ништа, де! Спотакох се о камен,
а већ сутра све ће да зарасте.`


Vrh
lOOla
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 23 Dec 2012, 18:14
Korisnikov avatar
Administrator
Administrator

Pridružio se: 06 Dec 2012, 21:05
Postovi: 1388

OffLine
Бреза


Под прозором мојим
Бела брезица је
Огрнута снегом
Ко сребрна да је.

На пуним гранама
Леденим по страни,
Развиле се ресе
Ко бели ђердани.

У тишини стоји
Бреза, ко у гају,
И пламте пахуље
У огњеном сјају.

А зора, полако,
Наоколо плови,
И на степе сипа
Сребрни прах нови...



Vrh
Senka
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 26 Dec 2012, 17:35
Korisnikov avatar
Vječita sanjalica
Vječita sanjalica

Pridružio se: 18 Apr 2012, 12:07
Postovi: 43815

OffLine
Što sam ? Tko sam ? – Sergej Jesenjin

Što sam? Tko sam?
Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne
u magli i memli.
Živio sam kao usput,
ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi
na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici,
dijete,
zato što sam mnoge ljubio,
bolećiv.
Zato – usput,
ko što palim cigarete,
govorim i šapćem
zaljubljene riječi:

“Uvijek” i “ljubljena” i “upamtit ću”,
A u duši vazda ista
pustoš zrači;
Ako dirneš strast
u čovjekovom biću,
istine, bez sumnje,
nikad nećeš naći.

Zato moja duša
ne zna što je jeza
odbijenih želja,
neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka,
lakonoga brezo,
stvorena za me
i za mnoge druge.

Ali, ako tražeći
neku srodnu dušu,
vezan protiv želje,
utonem u sjeti,
nikad neću
da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi,
ni kleti!

Što sam? Tko sam?
Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne
u magli i memli.
I volim te usput,
ko da sanjam,
kao mnoge druge
na toj zemlji.

(iz zbirke “Ispovest Huligana”)

_________________
Slika Slika


Vrh
Вучица
Post  Tema posta: Re: Sergej Aleksandrovic Jesenjin  |  Poslato: 30 Mar 2013, 12:52
Korisnikov avatar
Moderator chata

Pridružio se: 13 Okt 2012, 13:01
Postovi: 30441

OffLine
Уморан још не бејах тако



Ја уморан још не бејах тако.
Кроз мраз сури и слуз ову белу
Рјазанско ја видим небо лако,
Прошлост своју раскалашну, целу.

Многе жене љубиле су мене,
Па не љубих ни ја само једну.
Можда зато све су силе снене
Навикле ме на то вино медно?

О, ви, пјане и бескрајне ноћи.
Пуне пира и туча до крви!
Можда зато око моје точи
Ко из трулог лишћа трули црви?

Нож у леђе не боли ме, ено,
Не радује ни победа лака.
Оних власи злаћано се сено
Претворило у цвет црног мака.

Претвара се у пепео слани,
Муљ јесени једва се још злати.
Не жалим вас, о, проклети дани,
Ништа нећу ни да ми се врати.

Без циља, некад, мучих своје чело,
Осмех горки и сада ме жаца.
Прохте ми се да ми носи тело
Спокој тихи, хладни свет мртваца.

Ни сад није одвише ми тешко
Да се ваљам из згоде у згоду.
Ко у лудачку кошуљу, вешто,
Оденусмо у бетон природу.

Но по реду, ко за летом лето,
Смири бес се и страсти у мени.
Поново се ја поклањам свето
Родном пољу што се кроз дим пени.

У крај драги где растох под кленом
И по трави ваљах се пун моћи,
Шаљем поздрав јату сада сненом,
Сови која још рида у ноћи.

Ја им кличем кроз пролећне даљи:
„Миле птице, у азурној дражи,
Разгласите да ја одскандалих,
Нека ветар сад по земљи почне
Крилом својим да млати по ражи“.


Vrh
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Pogled za štampu

Ko je OnLine
Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 5 gostiju
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Idi na:   


Obriši sve kolačiće boarda | Tim | Sva vremena su u UTC + 2 sata

Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
DAJ Glass 2 template created by Dustin Baccetti
Prevod - www.CyberCom.rs
eXTReMe Tracker