|
| Autoru |
Poruka |
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Česticama protiv globalnog zagrevanja Protiv globalnog zagrevanja moglo bi se boriti izbacivanjem reflektujućih čestica visoko u atmosferu po ceni od pet milijardi dolara godišnje. Avionima bi se svake godine u atmosferu na visinu od najmanje 18 kilometara izbacile stotine tona čestica koje bi stvorile neku vrstu "suncobrana", kažu američki naučnici.
Strategija, koja je poznata kao "Upravljanje Sunčevim zračenjem", delimično oponaša efekte vuklearne erupcije.
Erupcijom vulkana na planini Pinatubo 1991. godine u atmosferu je izbačeno toliko reflektujućih da je zabiležen pad temperature na Zemlji.
Naučnici upozoravaju da to što je ideja isplativa ne znači da je to najbolje rešenje i da bi moglo biti i loših posledica. Drugi naglašavaju da smanjenje zagrevanja iz svemira ne bi uticalo na emisiju štetnih gasova. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Misija OEBS u borbi za pravnu zaštitu životne sredine Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji najavila je danas da će se u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu od 3. do 5. septembra održati seminari za advokate iz Srbije posvećeni unapređenju sprovođenja zakona u oblasti zaštite životne sredine. U saopštenju se navodi da će seminari biti realizovani uz pomoć Misije OEBS-a, a u saradnji sa advokatskim komorama Niša, Kragujevca i Vojvodine.
Učesnici će se upoznati sa slučajevima uspešnog suzbijanja ekološkog kriminala u zemljama Evropske unije i primerima najbolje prakse u oblasti procesuiranja ekoloških slučajeva koje će prepoznavati predavači iz Austrije, Slovenije i Hrvatske.
Učesnicima će biti predstavljena i dva istraživanja koja su sprovedena uz podršku Misije OEBS-a koja se odnosi na primenu seta ekoloških zakona u srbiji u periodu od 2009. do 2011. godine. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
U okolini Šapca više od 100 divljih deponija Prema podacima šabačke lokalne samouprave, u regionu tog grada locirano je više od 100 divljih deponija i pet kontrolisanih, ali ni one ne ispunjavaju sve higijenske standarde.  Pored centralne deponije, koja se nalazi u samom gradu na obali reke Save, kontrolisano odlaganje otpada vrši se u selima Ševarice, Pričinović, Štitar i Mrđenovac.
Saradnik za pitanja ekologije u šabačkoj samoupravi Nenad Tomić navodi da je početak rada regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici jedino trajno rešenje za otpad iz 51 naseljenog mesta grada Šapca.
"Očekujemo prijem te deponije sredinom septembra i tada će se u šabačkoj transfernoj stanici raditi primarna selekcija i transport do Sremske Mitrovice. Posle toga sledi sanacija centralne deponije u Šapcu koja će koštati oko četiri miliona evra, a ta sredstva grad mora obezbediti jer je Fond za zaštitu životne sredine ugašen", rekao je Tomić agenciji Beta.
Tomić je dodao da rešavanje ekoloških problema nije moda i da je "skup posao", a kao primer naveo je da separator otpada košta 1,5 miliona evra. On je dodao da se, pored seoskih deponija, deset divljih deponija nalazi u gradskoj zoni.
Prema istraživanju koje je sprovela lokalna samouprava, na centralnoj deponiji preko 50 procenata otpada su sekundarne sirovine, jer nije urađena primarna selekcija.
Najzastupljeniji su papir i plastika sa PET ambalažom, svaka sa po 23 procenta, sledi metal sa pet procenata i staklo sa dva procenta. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Bojnik: Profesor ulaže u "zelene kilovate" Znanje i ušteđevinu prof. dr Petar Mitković, dekan niškog Građevinskog fakulteta, ulaže u "zelene kilovate". Izgradio prvu solarnu elektranu na jugu Srbije. Planira još jednu - tri puta veće snage  LESKOVAC - Prvu solarnu elektranu snage 210 kilovata na jugu Srbije sagradio je iz svojih izvora profesor dr Petar Mitković, dugogodišnji profesor na niškom Građevinskom fakultetu, koji je nedavno izabran i za dekana ove visokoškolske ustanove. Planira da zajedno sa čelnicima opštine Bojnik podigne još jednu solarnu elektranu tri puta veće snage.
- "Zeleni kilovati" su budućnost i svako domaćinstvo može da ih proizvodi - pojašnjava profesor razloge zašto se odlučio da investira u ovu proizvodnju.
Energija Sunca jedini je resurs koga će biti dok je planete Zemlje, tako da je to i jedina investicija koja nema rok trajanja. Obnovljivi izvori sunčeve energije na jugu Srbije su praktično neograničeni, ali još uvek ne postoji dovoljno interesovanja da se ulaže u proizvodnji "zelenih kilovata".
- Oprema jeste iz uvoza, ali je sve ostalo domaća pamet. Sami smo osmislili, projektovali, montirali i već nekoliko dana isporučujemo sa ove elektrane, u početku, oko 60 kilovata sistemu EPS - priča profesor Mitković, kome je ova investicija bila više profesionalni nego finansisjki izazov. - Cilj mi je da pokažem ljudima da je to izvodljivo i da možemo da postanemo ako ne na čelu kolone onda barem negde u sredini po proizvodnji ovih kilovata u Evropi. Neslavno mesto na začelju nam sigurno ne pripada.
Profesor podseća da naša zemlja do 2020. godine mora da proizvodi najmanje 20 odsto struje iz "obnovljivih izvora". Ovim nonšalantnim tempom taj procenat nećemo postići ni za 20 godina. I sama ministarka energetike Zorana Mihajlović je na otvaranju ove elektrane izjavila da je od 2008. godine do sada izdato više od 127 saglasnosti za korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije u iznosu od 200 megavata, ali je realizovano ispod 7 odsto.
- Od ideje da sagradim solarnu elektranu na krovu svog poslovnog objekta na ulazu u Leskovac do puštanja u rad prošlo je godinu dana. Zgrada nije bila ni projektovana za ovu namenu, ali smo pronašli rešenje. Ovo ističem da bih ukazao da svako domaćinstvo može da se uključi u ovu proizvodnju. Paneli nisu teški, ima ih na tržištu, a najavljuje se da će uskoro početi da se izrađuju i kod nas - kaže Mitković, koji će u zoni vodozahvata bojničkog "Vodovoda" postaviti zajedno sa lokalnom samoupravom još jednu elektranu od 650 kilovata.
CENA: DVA EVRA PO VATU
Profesor Mitković sklopio je ugovor sa EPS o isporuci energije kao povlašćeni proizvođač. EPS, inače, "zelene kilovate" plaća 0,23 evrocenti. Evropske države plaćaju iste kilovate 0,36 evrocenti, pa naša zemlja može imati dobar izvozni proizvod.
Izgradnja solarne elektrane košta 2 evra po jednom vatu.
DVOSMERNO BROJILO
JOŠ uvek stidljivo, ali neka domaćinstva već postavljaju solarne panele koje koriste tokom leta za zagrevanje vode. Međutim, poenta je da kilovate koji su im "višak" sačuvaju za zimu, a to mogu sa dvosmernim brojilom. Takva investicija košta oko hiljadu i po evra. Novosti
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Otvoren festival turističkog i ekološkog filma Četvrti međunarodni festival turističkog i ekološkog filma otvoren je sinoć u Velikom Gradištu i trajaće do 8. septembra.  Festival je otvorila Zorana Mihajlović ministarka energetike, razvoja i zaštitne životne sredine, koja je istakla da je ovo pravi način da umetnici promovišu turizam, ali i da ukažu na probleme u vezi sa zagađenjem životne sredine.
Proteklih nekoliko dana prašina iz obližnjeg rumunskog rudnika nošena vetrom zasula je Veliko Gradište, a ministarka Mihajlović rekla je da je ministarstvo zatražilo sve materijale kako bi sa Rumunijom i EU rešilo problem.
- Veliko Gradište treba da bude mesto u kojem će životna sredina da bude čista i koje je ogroman potencijal za turizam. Meni je drago da sam ovde zbog toga, ali to je i poruka Vlade i ministarstva da želimo istinski da zaštitimo životnu sredinu - naglasila je ona.
Boško Savković, izvršni producent festivala, pozdravio je režisere iz Švedske, BiH, Bugarske, Hrvatske, Austrije, Makedonije kao i iz Kragujevca, Niša, Novog Sada, Beograda i Velikog Gradišta.
Predsednik Opštine Veliko Gradište rekao je da bez čiste sredine nema ni turizma i da je to jedan od razloga zbog čega opština podržava Silafest.
Festival je otvorio ispitni film Ivana Milosavljevića "Naslednik", koji je bio gledalac na prvom festivalu nakon čega je odlučio da upiše režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Raste populacija grbavih kitova Više od 11.500 grbavih kitova prebrojano je prošle godine na oko tri hiljade kilometara brazilske obale, između Rio de Žaneira i države Sergipe. Prema prethodnom istraživanju iz 2008. godine prebrojano je 9.300 grbavih kitova u brazilskim vodama, a 2002. zabeleženo je samo 3.400 kitova koji stižu sa Antarktika.
Nakon što su u 16. veku Španci uveli lov na tu vrstu, ona je gotovo nestala iz brazilskih voda. Zabrana kitolova od 1987. godine u Brazilu i obrazovanje ribara doveli su do povećanja njihove populacije. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Bugarski ekolozi pobedili u borbi za očuvanje šuma Bugarski aktivisti za zaštitu prirode masovnim protestima su primorali političare da ne usvoje zakon čije su odredbe predstavljale pretnju za uništavanje šume, javljaju svetski mediji.  Hiljade mladih ljudi, koje su se organizovale preko Fejsbuka i Tvitera zauzeli su Orlov most u Sofiji u znak protesta zbog spornog zakona o korištenju šuma, kojim bi se između ostalog, olakšala izgradnja skijaških područja u zaštićenom šumskom području na jugu zemlje, preneo je sajt Kroenergo.
Predlog zakona je pored ostalog predviđao da skijaški tereni, žičare i hoteli smeju da se grade u zaštićenom planinskom i šumskom području, a da pre toga ne bude obavezno da ulagači zatraže opsežnu i skupu prenamenu namene zemljišta u građevinsko. Takvi zahtevi su ranije morali da se podnose pre početka bilo kakvih građevinskih radova.
Investitori i graditelji skijaških staza opravdavali su odredbe u zakonu ekonomskim razlozima: manje birokratije bilo bi dobro za turizam, čime bi, kako se isticali, bugarska skijaška područja postala konkurentnija.
U vezi zakonom, kako prenose mediji, bilo je sumnje i o mogućim privrednim interesima članova vlade, o korupciji, te sistemu veza i poznanstava.
Istovremeno, pristalice zakona su aktiviste za zaštitu prirode optužili da ih finansiraju predstavnici iz austrijske, švajcarske i nemačke zimske turističke branše, kako im bugarska skijališta ne bi predstavljala konkurenciju.
Predsednik države Rosen Plevneliev je na zakon polozio veto, a kao razlog je naveo neusklađenost zakona sa zakonodavstvom Evropske unije. Bugarski predsednik je zaključio i da su strahovanja kriticara opravdana, i da zakon "ne odgovara temeljnim načelima ustava i građanskog prava".
Okupljanje na Orlovom mostu je prvi uspešni masovni protest organizovan preko društvenih mreža, a kroz koji je nova generacija u Bugarskoj otkrila vlastiti politički glas. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Biciklistička vožnja Beogradom Sekretarijat za saobraćaj Beograda i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pozvali su danas sve bicikliste da 16. septembra učestvuju u vožnji glavnim gradom, a u okviru kampanje "Vozimo bicikl u Beogradu" i Evropske nedelje mobilnosti koja promoviše alternativne načine prevoza koji ne zagađuju okolinu.  Cilj vožnje je kao i u prethodne dve ovakve manifestacije, održane u septembru 2011. i junu ove godine, da se bicikl promoviše kao prevozno sredstvo u Beogradu i poboljšaju uslovi za vožnju biciklom u glavnom gradu, rečeno je na konferencvji za novinare u predstavnistvu UNDP u Beogradu.
Planirano je da vožnja, u dužini od 9,9 kilometra, počne u 11 sati na platou ispred Skupštine grada.
Kako je precizirano, trasa kojom će se kretati biciklisti je Trg Nikole Pašića, Terazije, Kolarčeva, Trg Republike, potom ulice Vase Čarapoća, Uzun Mirkova, Pariska, kneza Sime Markovića, Pop Lukina, Brankova.
Nakon prelaska Brankovog mosta predviđeno je da biciklisti idu Bulevarom Mihajla Pupina, a onda ulicama Milentija Popovića, Milutina Milankovića, Antifašističkih boraca i Jurija Gagarina.
Biciklistička vožnja, kako je planirano, treba da se završi prelaskom Mosta na Adi i prolaskom Bulevara Vojvode Mišica do Topčiderskog parka.
Predstavnici UNDP-a naveli su i da je tokom sedam dana trajanja Evropske nedelje mobilnosti, od 16. do 22. septembra, predviđeno da se u Beogradu održi niz manifestacija među kojima su radionice o bezbednosti bicikalista u saobraćaju glavnog grada i održivoj urbanoj mobilnosti, promovisanje pešačkih zona i zona usporenog saobraćaja.
Evropska nedelja mobilnosti je godišnja kampanja takozvane održive urbane mobilnosti, koja se organizuje širom Evrope, uz političku i finansijsku podršku Evropske komisije i njenog Generalnog direktorata za životnu sredinu.
Cilj kampanje je da podstiče lokalne uprave da uvode i promovišu mere održivog saobraćaja i da svojom građanima ponudi alternativna previzna sredstva.
Menadžer za pitanja klimatskih promena, održivog saobraćaja i redukciju emisija štetnih gasova u UNDP u Beogradu Nataša Martins podsetila je da UNDP sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine od aprila 2011. godine sprovodi projekat "Podrška održivom saobraćaju Beograda", čiji je cilj da se dostigne održivost saobraćaja uz poštovanje normi zaštite životne sredine.
Projekat u kome učestvuju i Sekretarijat za saobraćaj i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a koji treba da se završi do aprila 2014. finansira Global invajrmental fasiliti (GEF) sa oko 7,4 miliona dolara.
U okviru projekta sprovodi se i kampanja "Vozimo bicikl u Beogradu" koja treba da promoviše upotreba bicikala u glavnom gradu i to ne u rekreativne svrhe, već kao ravnoparavnog prevoznog sredstva. Press
|
|
|
|
|
|
|
Estrella
|
|
Vitezova zvezda
Pridružio se: 17 Jun 2012, 20:13
Postovi: 5399
|
Globalno otopljenje istrebljuje život Naučnici sa tri univerziteta u Velikoj Britaniji ujedinili su snage kako bi upozorili čovečanstvo da globalne klimatske promene prete da „istrebe“ veliki broj životinjskih vrsta. Kada se spomene „istrebljenje“, ljudi uglavnom pomisle na izumiranje dinosaurusa, međutim, planeta se trenutno nalazi u periodu istrebljenja određenih vrsta.
Naučnici tvrde da se na Zemlji svake godine potpuno izgubi preko 27.000 životinjskih vrsta i to samo u tropskim šumama zbog sve većeg širenja ljudske rase.
Istraživači sa Univerziteta u Jorku, Glazgovu i Lidsu, tvrde da će se ovo izumiranje samo intenzivirati u narednih nekoliko godina usled globalnih promena.
Iako se biodiverzitet na Zemlji dugoročno povećava zajedno sa rastom temperatura, naglo globalno otpoljenje ima suprotan efekat.
Vreme potrebno za evoluciju određene vrste previše je dugo što znači da će naglo otopljenje samo odmognuti ovom procesu pošto živi svet neće imati dovoljno vremena da se prilagodi na nove uslove. B92
|
|
|
|
|
|
|
Dade
|
|
rang
Pridružio se: 29 Avg 2012, 20:36
Postovi: 615
|
Požarevac dobija regionalnu deponiju do 2015. godine Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom na području Braničevskog okruga, koji se trenutno radi u Institutu"Kirilo Savič" iz Beograda, trebalo bi da se završi u naredna dva meseca.  Po završetku ovog plana odrediće se lokacija na kojoj će se odlagati sav komunalni i industrijski otpad.
"To sigurno neće biti u naselju Rašanac kod Petrovca na Mlavi, kao što je ranije predlagano, jer se radi o terenu sa podzemnim vodama", rekao je Saša Valjarević, savetnik gradonačelnika Požarevca za komunalna pitanja.
Regionalnu deponiju, osim Požarevca, koristiće i žitelji opština Malo Crniće, Žabari, Veliko Gradište i Golubac, prema sporazumu potpisanom pre dve godine.
Osim same deponije, planira se izgradnja i dve transferne stanice, u Požarevcu i Kostolcu, u kojima bi se dopremao otpad sa njihovog područja i područja 25 seoskih naselja.
"Osim lokacije, još uvek je nepoznato i koliko će koštati gradnja regionalne deponije. Pošto je izvesno da se radi o velikim sredstvima, neophodno je obezbediti učešće svih opština koje će je koristiti, ali i države i fondova Evropske unije", kažu u Gradskoj upravi Požarevac.
Prema Lokalnom planu upravljanja otpadom, koji je usvojen pre dve godine, gradnja deponije trebalo bi da se završi najkasnije do 2015. godine. Do tada bi trebalo da se obavi i sanacija deponije "Jeremijino polje" koju Požarevac trenutno koristi, ali i deponije "Gradske utrine", na kojoj građani godinama nezakonito odlažu otpad. Press
|
|
|
|
|
|
|
|
| Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 4 gostiju |
|
Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
|
|
|
